Zbirka poezije Psihologija gravitacije Nenada Šaponje, nakon izdanja na slovačkom i engleskom, objavljena i na poljskom jeziku.
Ovo izdanje objavila je ugledna izdavačka kuća Wydawnictwo Ruthenus u izvanrednom prevodu Olge Lalić Krovicke.
„Zbirka pesama Psihologija gravitacije Nenada Šaponje, srpskog pesnika, izmiče se jednostavnim klasifikacijama”, piše u recenziji poljskog prevoda ove višestruko nagrađivane knjige Zbignjev Masternak.
To, po njemu, nije samo zbirka lirskih tekstova, već promišljen filosofski esej u pesničkoj formi, koji pokušava uhvatiti unutrašnji mehanizam ljudske svesti, egzistencijalne kondicije i relacije sa svetom – tim spoljašnjim i tim unutrašnjim, koji je ne jednorečeno još više tajanstven:
„Šaponjin stil je sofisticiran i discpilnovan. Njegova poezija izbegava patos i prekomernost, štedi na rečima, ali pogađa slikama, suptilnim metaformama i filosofskim razmišljanjima. Autor ne potražuje efekat, već dubinu. Pesme su kao psihoterapeutski seansi – intimne, teške i zahtevaju fokusiranje se i spremnost na konfrontaciju sa vlastitom nutrinom.”
„Zbirka pesama nije samo forma zapisa emotivnog stanja njenog autora već takođe i, pre svega, polje dijaloga između čitaoca i sebe samog. Psihologija gravitacije je zbirka pesama podeljena na tri dela, u svakome se nalazi po jedanaest pesama i završena je tezama autora na temu suštine poezije. To je knjiga duboko intimna, u kojoj se pesnik deli sa svojim zapažanjima na temu sveta koji ga okružuje i nesigurnosti koje otuda proizlaze, vezanih za dostojanstvo egzstencije. Sa srpskog jezika je zbirku prepevala neumorna propagatorkinja stvaralaštva rodom iz balkanskih krajeva u Poljskoj i naše u toj regiji – Olga Lalić Krovicka. To je izuzetno interesantna lektira, koju veoma toplo i duboko preporučujem.” – Tadeuš Zavadovski
Nova poetska zbirka Nenada Šaponje koja pomera recepcijske horizonte pokazujući da sadašnjica traži razliku, osobenost i autentičnost. Knjiga nagrađena značajnim književnim priznanjima poput nagrada „Laza Kostić”, „Stevan Pešić”, „Teodor Pavlović”, „Kočićevo pero”. Segmentirana u 3 ciklusa kao plovidba beskonačnim okeanom duše, u kojoj se putnik može odrediti kao krajnji singularitet – kao JA u smislu individualne subjektivne instance, ova zbirka uspostavlja sopstvenu psihonautiku kojom na čvrstom temelju svoje poetske vizije, on piše uvek drugačije, a isto, samo njemu svojstveno. U tišini, poezija postaje jedini pouzdan glas duše, tamo gde ni psihologija, ni telo sa svojom gravitacijom ne uspevaju da izraze težinu postojanja. Umesto nekog naivnog lirskog uzleta, koje gura u prvi plan subjektivnost u njenom suočavanju sa svetom, bez stvarne refleksije, kod Šaponje, od samih početaka, glas njegove pesme uračunava i sopstvenu poziciju, a sa tim refleksivnim odnosom se rađa i sumnja; ona je lekovita, ona razvejava iluzije u koje smo umotani, a složeni motiv gravitacije kao jedan od misaonih i filozofskim pokretača ove zbirke odslikava traganje koje obeležava osobeni glas ovog neumornog psihonauta.
