Promocija Vegelovog NOVOSADSKOG DNEVNIKA i zbornika DRUGOST LASLA VEGELA

Vegel Laslo

Promocija knjige Novosadski dnevnik 1991-2016 Lasla Vegela (preveo s mađarskog Vicko Arpad) i Zbornika radova sa Međunarodne naučne konferencije o književnom delu Lasla Vegela, održane 2018. godine u Novom Sad – Drugost Lasla Vegela, biće održana 11. septembra u 20 časova (Brod Zeppelin, Novi Sad).

Na promociji će učestvovati: Vladislava Gordić Petković, Gordana Nonin, Bora Babić i Laslo Vegel. Domaćin festivala: Đorđe Randelj.

Peter Esterhazi je o Laslu Vegelu zapisao sledeće:

Bilo bi dobro, pisao sam nekad, kad bismo mi, Mađari, čitali Gombrovičeve dnevnike. Ali ne moramo otići tako daleko, bilo bi dovoljno kad bismo poznavali Vegela. To kako on ume da govori o manjinskom položaju, o odnosu provincije i centra, provincije i provincijalizma, o regionu i svetu, o mađarstvu i evropejstvu, racionalno i s osećanjem, s lokalnim iskustvima (životom) i svetski širokim horizontima, o Trijanonu – trezvene pameti i srca, birajuću uvek teže puteve, nikad ne trpajući ništa pod tepih, niti ližući, grebuckajući rane. Ali, moguće je da to samo ja mislim tako, premda bih rado bio u tom pogledu u Vegelovoj senci. Kami je pisao: ‘Danas se svaki pisac ukrcava u galiju svog vremena.’ Veliki putnik te galije jeste Vegel.

Laslo Vegel, prozni i dramski pisac, esejista, kritičar, rođen je u Srbobranu 1941. godine. Studirao je mađarski jezik i književnost na Univerzitetu u Novom Sadu, i filozofiju na Univerzitetu u Beogradu. Bio je novinar, član redakcije novosadskih časopisa Uj Symposion i Polja, zagrebačkog Prologa; glavni urednik novosadske Tribine mladih; urednik subotnjeg kulturnog dodatka lista Magyar Szo; dramaturg Televizije Novi Sad; stalni pozorišni kritičar lista Politika; koordinator novosadske kancelarije Fonda za otvoreno društvo. Od 2002. godine živi od književnog rada. Član Društva književnika Vojvodine, Društva lepe književnosti (Mađarska), Srpskog PEN centra i Saveza novinara Mađarske.

Pogledajte: Novi roman Lasla Vegela: Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile

Dela na srpskom jeziku: Memoari makroa (roman, preveo Aleksandar Tišma, 1969); Dupla ekspozicija (roman, preveo Radoslav Mirosavljev, 1983); Paraineza (roman, preveo Radoslav Mirosavljev, 1985); Odricanje i opstajanje (eseji, preveo Arpad Vicko, 1986); Abrahamov nož (pozorišni eseji, studije, preveo Arpad Vicko, 1987);Ekhartov prsten (roman, preveo Radoslav Mirosavljev, 1990); Život na rubu (eseji, preveo Arpad Vicko, 1992); Vitgenštajnov razboj (dnevnički eseji, preveo Arpad Vicko, 1994); Velika srednje-istočno-evropska gozba stupa u pikarski roman (roman, preveo Arpad Vicko, 1996); Bezdomni eseji (sabrani eseji, preveo Arpad Vicko, 2002); Eksteritorium (roman, preveo Arpad Vicko, 2002); Ispisivanje vremena, u međuvremenu(dnevničke beleške 2000–2002, preveo Arpad Vicko, 2003); Judita (drame, preveo Arpad Vicko, 2006).

Share