Roman Nebojše Milenkovića Nešto što strašno podseća na život (Akademska knjiga, 2019) biće predstavljen danas u 19 časova u Knjižari Zenit (Njegoševa 24, Novi Sad). Sa autorom razgovaraće Bojan Krivokapić.
Roman Nebojše Milenkovića Dragan Velikić opisao je rečima: “Glavni junak romana Nešto što strašno podseća na život je konceptualni umetnik, pesnik i bibliotekar Slavko Matković, jedna od mitskih ličnosti Subotice, koju Milenković uzima za svoj alter ego ispisujući pseudoistorije i fantastične povesti o gradu i njegovoj najslavnijoj građevini. Ovo je knjiga o čitanju i pisanju, o zamenama identiteta, o valpurgijskim noćima u subotičkoj Gradskoj kući kroz koju defiluju aveti pročitanih knjiga, pa tako čitalac sreće Bulgakova i Anu Ahmatovu, Alana Forda i Fanca Kafku, Vojislava Despotova i Vujicu Rešina Tucića… Stvarnost i fikcija, doživljeno i pročitano isprepleteni su u tolikoj meri da ih je ponekad nemoguće razlikovati, kao što sve vreme pisac, junak i čitalac zamenjuju mesta. Svi oni ispisuju poemu o Subotici kao prestonici čuda, jednom od središta Srednje Evrope, prostoru kojim najglasnije odjekuje tišina. „Ne mogu da se setim kada se to prvi put desilo ‒ tek likovi i događaji iz knjiga koje čitam počeli su da uskaču u moju svakodnevicu“, kaže na jednom mestu u romanu junak Slavko Matković ‒ baš kao što će i likovi koji nastanjuju ovaj roman zasigurno uskakati u svakodnevice njegovih čitalaca”.
Nebojša Milenković (Niš, 1971) istoričar umetnosti, kustos, pisac, bloger, građanski aktivista. Tekstove i eseje o književnosti, umetnosti, kulturi, politici i društvu objavljuje u više desetina regionalnih novina, časopisa i veb-portala. Objavio pet zbirki pesama, knjigu priča “O Harmsu i drugim demonima” (2016), istorijsko-umetničku studiju “Zvezda i njena senka – Ikonografske predstave zvezde petokrake u umetnosti socijalističkog i postsocijalističkog društva” (2006), kao i umetničke monografije o Slavku Matkoviću (2005), Balintu Sombatiju (2005), Vladimiru Kopiclu (2007), Vujici Rešinu Tuciću (2011), Slobodanu Šijanu (2013), Božidaru Mandiću i Porodici bistrih potoka (2015) i Iliji Šoškiću (sa Zoranom Erićem, 2018).
