Promocija knjige razgovora s Milicom Nikolić (1925-2019) u izdanju Akademske knjige (Novi Sad, 2024) Ja sam ta koja nisam, Nenada Miloševića, pesnika, esejiste, urednika Redakcije dokumentarnog programa RTS-a, održaće se u sredu, 12. juna od 19 časova u UK Parobrod.
O ovoj važnoj svedokinji o tri epohe srpske književnosti, prevoditeljki, antologičarki i esejistkinji, u knjizi naslovljenoj prema stihu Oskara Daviča ”Ja drugi sam koji nisam”, osim autora, govoriće dr Gojko Tešić, istoričar književnosti, književni kritičar, antologičar, urednik i univerzitetski profesor u penziji.
Zahvaljujući Milici Nikolić i Nani Bogdanović, davne 1961. godine , u izdanju tadašnjeg Nolitovog ”Orfeja” ovdašnjim čitaocima su predstavljena mnoga, do tada nepoznata, imena moderne ruske poezije: Osip Mandeljštam, Marina Cvetajeva, Velimir Hlebnjikov. Tada su za potrebe prepeva ruskih pesnika angažovani Branko Miljković i Stevan Raičković. Iz Miličine knjige ”Ruske arheološke priče” saznajemo mnogo o njenim prevodilačkim pustolovinama. Iako je kao životna saputnica sa Oskarom Davičom provela zajedno dve decenije, bila je prijateljica sa Vaskom Popom i Aleksandrom Tišmom, Radomirom Konstatinovićem, Danilom Kišom, Borislavom Radovićem, Markom i Ševom Ristić, Aleksandrom i Julijanom Lulom Vučo, Borom Ćosićem i drugima. Pisala je eseje i studije o srpskim nadrealistima, klonila se javnih nastupa i ”sveta spektakla”. Radila je predano, posvećeno, pažljivo mereći svaku svoju napisanu ali i izgovorenu reč, uključujući i esejistiku o aktuelnoj književnoj produkciji u ”Sarajevskim sveskama”.
Nedavno preminula jugoslovenska i srpska istoričarka Latinka Perović, tvrdila je da je najbolji tekst o njenoj knjizi ”Dominantna i neželjena elita ” – beleške o intelektualnoj i političkoj eliti Srbije ( XX-XXI vek, 2015) napisala Milica Nikolić. Nikolić je do kraja života održavala kontakte sa književnicima i umetnicima, ne samo iz svog okruženja, već i iz drugih kultura i jezika.
Nenad Milošević (rođen 1962. u Zemunu) pesnik koji je objavio devet zbirki poezije, priredio antologiju novijeg srpskog pesništva Iz muzeja šumova ( VBZ,Zagreb,2010) knjigu mikroeseja Lutajuća planeta ( Službeni glasnik, 2014). Bio je urednik za poeziju u časopisu Književne novine, član uredništva časopisa za žensku književnost ProFemina, gost urednik časopisa Tisa iz Bečeja. Dobitnik nagrada: Branko Ćopić, Branko Miljković i Biljana Jovanović.
