Dok neke države zapadnog sveta uglavnom postavljaju pitanje opstanka biblioteka usled ekspanzije elektronskih knjiga, u Srbiji, situacija u javnim bibliotekama je teška i neizvesna usled nedostatka sredstava kojima bi se obnavljali knjižni fondovi – bilo da se odnose na nova izdanja ili naučnu literaturu.
Najveći problem je upravo u vezi sa manjkom novca potrebnim za otkup knjiga. Udruženje izdavača i knjižara Srbije (UIKS) upozorilo je da će sredstva za otkup knjiga za biblioteke biti najverovatnije duplo manja nego prošle godine.
“Budući da je pozajmica iz biblioteke jedini način da se dođe do knjiga u mnogim mestima u Srbiji u kojima nema knjižara, čitaoci širom Srbije će zbog smanjenog budžeta ostati bez mogućnosti da pristupe odgovarajućem knjižnom fondu. Posebno velika šteta izdavačima, bibliotekama i njihovim članovima nanosi se zbog neopravdanog višemesečnog kašnjenja u realizaciji republičkog konkursa za otkup knjiga”, ocenio je UIKS.
Tešku situaciju u kojoj se nalaze, biblioteke rešavaju tražeći izvore finansiranja mimo budžeta predviđenih za kupovinu knjiga. Jedan od načina za dolazak do sredstava za nabavku novih knjiga može biti i stupanje u kontakt sa društveno odgovornim kompanijama, spremnim da ulože sredstva u neprofitne delatnosti.
Primer takve saradnje je projekat “Hypo biblioteke” između jedne banke i nekoliko javnih biblioteka Srbije.
Tako je 19. avgusta Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd uručila Narodnoj biblioteci Užice donaciju vrednu 5.000 evra, zahvaljujući kojoj je ova biblioteka bogatija za oko 1.000 novih naslova.
Donacija je deo projekta čiji je cilj povećanje fondova knjiga biblioteka u Srbiji. Realizacija projekta je simbolično započeta na svetski dan knjige, 23. aprila ove godine, donacijom Narodnoj biblioteci „Stefan Provovenčani“ iz Kraljeva.
Nakon Užica i Kraljeva, donacija u vrednosti od 5.000 evra biće uručena i bibliotekama u Kruševcu i Gornjem Milanovcu. Na taj način, do kraja 2013. godine fond knjiga u bibliotekama u Srbiji bi trebalo da bude veći za oko 4.000 novih naslova.
Realizaciju projekta “Hypo biblioteke”, pored donacija bibliotekama, prati i niz dodatnih aktivnosti čiji je cilj podizanje svesti javnosti o značaju čitanja, odlaska u biblioteku i kulture opšte.
Čija su briga školske biblioteke? Kao školski bibliotekar, već godinama mučim muku kako da obnovim dotrajale i pohabane knjige i kako da deci omogućim uživanje u čitanju novijih naslova, najveći broj knjiga u našoj školskoj biblioteci datira iz perioda 70-tih godina prošlog veka. Tužno. Ministarstvo je zaboravilo da postojimo, sem kada bibliotekre proglašava tehnološkim viškom, direktori se takmiče u kupovini računara i pametnih tabli, to je dobro samo kada sekoristi u prave svrhe. Za knjige se godišnje odvoji tek koji dinar.
Hajde da se zajedno pozabavimo decom i školskim bibliotekama.
Pozdrav: Uz knjigu se brže raste!