Dva dobitnika Nobelove nagrade za književnost proglašena su danas. Olga Tokarčuk dobitnica je Nobelove nagrade za književnost za 2018. a Peter Handke za 2019. godinu, upravo je objavila Švedska akademija. Nakon što je prošlogodišnje proglašenje bilo odgođeno zbog skandala sa seksualnim zlostavljanjem, ove godine su objavljena dva dobitnika.
Prošle godine nije bila dodeljena Nobelova nagrada za književnost zbog skandala koji je doveo do ostavki članova komiteta, povezanih sa optužbama za vanbračne seksualne odnose i curenjem informacija. Skandal je izbio kada je 18 žena javno optužilo poznatog fotografa Žana-Kloda Arnoa za seksualno uznemiravanje u novembru prošle godine.
Arno, rođen u Francuskoj, oženjen je članicom Švedske akademije i pesnikinjom Katarinom Frosten, koja je zatim podnela ostavku u Akademiji, zajedno sa još pet drugih članova. Tokom istrage o slučaju seksualno neprimerenog ponašanja, koje se povezuje s Arnoom, pojavile su se i tvrdnje da su identiteti ranijih dobitnika nagrade unapred otkriveni, podsećaju mediji.
Nakon prošlogodišnjeg skandala Švedska akademija pokušava vratiti ugled, a to je inače bio prvi put da dodela Nobelove nagrade za književnost bude preskočena još od 1943. godine.
– Reputacija nam je veoma važna. Važno je izbeći ponavljanje takve situacije, jednostavno ne smemo dozvoliti da se takvo nešto ponovi – izjavio je ranije Lars Heikensten, izvršni direktor Nobelove Fondacije.
Olga Tokarčuk
Olga Tokarčuk rođena je 1962. godine u Sulehovu u Poljskoj, a danas živi u Vroclavu. Njeni roditelji su bili učitelji, a njen otac je takođe bio školski bibliotekar. U biblioteci je čitala prilično sve što je mogla da nađe i upravo je tu razvila svoj književni apetit.
Nakon studija psihologije na Univerzitetu u Varšavi, 1993. godine debitovala je kao pisac fikcije „Podroz ludzi Ksiegi“ („Putovanje ljudi iz knjige“). Pravi proboj napravila je trećim romanom ‘Praviek i inne czasi’ 1996 (‘Primeval and Other Times’, 2010). Roman je odličan primer nove poljske literature nakon 1989. godine, odupirući se moralnom prosuđivanju i nespremnosti da zastupa savest nacije. Umesto toga, on pokazuje izuzetan dar mašte sa visokim stepenom umetničke sofisticiranosti, navodi se u saopštenju Švedske Akademije nauka na Fejsbuku.
Peter Handke
Peter Handke rođen je 1942. godine u selu Grifen, u oblasti Karnten na jugu Austrije. To je takođe rodno mesto njegove majke Marije, koja je pripadala slovenačkoj manjini. Od 1961. godine studirao je pravo na Univerzitetu u Gracu, ali prekinuo je studije nekoliko godina kasnije kada je objavljen njegov debitantski roman ‘Die Hornissen’ (1966), piše Danas.
Zajedno sa predstavom „Publikumsbeschimpfung“ („Prihvatanje publike“, 1969.) sigurno je svoj pečat postavio na književnoj sceni. Više od pedeset godina kasnije, producirajući veliki broj radova u različitim žanrovima, nametnuo se kao jedan od najuticajnijih pisaca u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Njegova bibliografija sadrži romane, eseje, beleške, dramska dela i scenarije. Njegova dela ispunjena su snažnom željom da otkriju i ostvare svoja otkrića pronalazeći nove književne izraze za njih.
Među prethodnim pobednicima su Kazuo Išiguro (2017), Bob Dilan (2016), Alis Manro (2013), Orhan Pamuk (2006), Toni Morison (2003) i Gabrijel Garsija Markes (1982).
Pobednici su dobili po devet miliona švedskih kruna, medalju i diplomu.
