Svake srede predstavljamo vam odabrane radove koji su pristigli na Konkurs za književni prikaz 2024. U užem izboru na ovogodišnjem konkursu našao se prikaz romana Mulat albino komarac čiji je autor Stevo Grabovac (Imprimatur, 2019.) koji je napisala Jelena Skrobić.
Stevo Grabovac je roman „Mulat albino komarac” napisao na nešto više od 150 stranica, stranica za nezaborav. Stranice ovog romana se pamte po osećaju bola i beznadežnosti izukrštanim sa toplinom naivnih dečjih sećanja, po specifičnom bosanskom šmeku i bosanskom ratu (onom poslednjem), po strahu za egzistenciju, kako fizičku, tako i duhovnu.
Junak romana je trinaestogodišnji dečak koji je talentovan za crtanje, zaljubljen je u devojčicu Ivanu, voli stripove i nema nikakvu budućnost pred sobom. Četrnaest godina kasnije, taj dečak je postao mladić koji više nema ni talenta ni volje da započne nešto u životu, nema novca za stan i hranu, sahranio je roditelje i iluziju o devojci u koju je bio zaljubljen. Mladić ima dvadeset sedam godina, na početku romana nema nikakvu budućnost pred sobom, a na kraju romana pred sobom ima dug i širok put koji će ga odvesti ko zna kuda.
Između dečaka i mladića stoji pukotina koju je ispunio rat. Glavni junak romana odrasta u strahu da mu se otac jednog dana neće vratiti sa „informativnih” razgovora. Sazreva sa bolnim grčevima kojima mu glad razdire stomak. Devojku o kojoj sanja ne upoznaje na nekom idiličnom mestu nego u narodnoj kuhinji gde gužva u džepu jedini imetak, bonove za hranu, dok smišlja komične načine da joj vidi i zapamti lik. Njegovu ličnost formira zatočeništvo u logoru gde se prvi put susreće sa mišlju o smrti. U besmislu i ništavilu svakodnevice, svetle tačke su mu stripovi koje čita stotinu puta i muzika snimljena na kasete koje sluša dok im se traka ne izliže.
Stevo Grabovac piše o junaku bez imena i prezimena. Ime i prezime su samo oznake, kao oznake na uniformama. Ljudi su isti i ne treba im prišivati oznake. Kad im se prišiju oznake, postaju žrtve i dželati, postaju progonitelji ili prognanici. Ili ne postaju ništa. Gube identitet, gube talente, volju, snove i želje i žive između samosažaljenja i preispitivanja, baš kao i glavni junak ovog romana.
Koliko je ljudi na pragu odraslog života nestalo u pukotini rata? Koliko ih je otišlo jer nisu želeli da završe u nekom rovu i pucaju na neke budale? Koliko njih se zapitalo zašto su ih roditelji doneli u ovakav svet i ostavili same u njemu? Da li se zna broj onima koji pokušavaju da se sete o čemu su nekada maštali i šta su želeli da postanu u životu? Da li samoću biramo iz straha ili iz hrabrosti? Ili samoća bira nas?
Ova i slična pitanja čitalac pronalazi između redova Graborčevih kratkih rečenica koje sažetošću i emocionalnim nabojem udaraju kao maljem u srž naših ličnih strahova i preispitivanja.
Snažni su i sugestivni i Grabovčevi opisi: opis zgrada sa dotrajalim fasadama, zapuštenog dečjeg igrališta kojem kontrast prave razgranate krošnje, opis zaboravljenog naselja, ruševina zaraslih u travu, zidova koji stoje između neba i zemlje… Osećaj zapuštenog, razrušenog, zaboravljenog i beznadežnog je i u glavnom junaku romana i oko njega.
No, nije sve umrlo zajedno sa voljom i verom u budućnost. Ne umire čovek ni onda kada ga stave na spisak mrtvih. Umire kad to telo kaže, a telo je gladno, ali živo, smrznutih udova, ali živo. Oseća bol, ali je živo. I kad nema zbog koga da živi, telo je živo. Srce jače zalupa, libido se probudi, želudac zavija… Telo je živo i u stalnoj težnji za kretanjem. Ta težnja vuče junaka ovog romana da se, baš kao i junaci stripova koje je u detinjstvu čitao, otisne na put jer sve dok je telo živo, nije kraj i ima nade za „nastavak u sljedećem broju”.
Autorka: Jelena Skrobić
Uži izbor na Konkursu za književni prika
Jelena Skrobić rođena je u Zemunu, 7. avgusta 1983. godine. Završila Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu (smer: srpski jezi i književnost). Radi u Školi za osnovno obrazovanje odraslih Mladenovac. Piše kratke priče i prikaze knjiga. Radovi su joj objavljeni u časopisima za književnost „Zvezdani kolodvor“ i „Voštanice“, kao i u zbornicima kratkih priča „Prozor u dvorište“ i „Karneval u suterenu“.