“Priče s Marsa”, nova knjiga priča Srđana V. Tešina, jednog od vodećih pisaca novije generacije u savremenoj srpskoj književnosti, upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Zlatno runo.
Priče iz knjige “Priče s Marsa” nalaze se u više antologija savremene srpske priče, a jedna od njih uvrštena je nedavno u “Antologiju najboljih evropskih priča” koja izlazi u SAD.
“Priče s Marsa” donose kratke priče, napisane u duhu flash-fiction, o svakodnevici i zločinima, napetostima i konfliktima, tajanstvenim nestancima i bizarnim događajima, krimi zapletima i nesvakidašnjim preokretima u delu grada zvanom Mars.
Oblikovane kao snažna i provokativna urbana crna hronika naših dana, nove priče Srđana V. Tešina postavljaju pred čitaoca pitanja na koja on ne može izbeći odgovor: Da li je svaki naš grad postao Mars? Da li je moguć život na Marsu? Otuda se može kazati kako je ova knjiga upečatljiva povest o tome kako smo sopstveni život pretvorili u Mars.
U knjizi “Priče s Marsa” nalaze se dvadeset tri kratke priče izuzetne uzbudljivosti i kritičke snage, kao i piščev poetički zapis o tome kako napisati kratku priču.
Pripovedač, romansijer i esejista Srđan V. Tešin (1971, Mokrin) objavio je devet knjiga, među kojima su i prevođeni i nagrađivani romani “Kroz pustinju i prašinu” i “Kuvarove kletve i druge gadosti”, kao i knjiga priča “Ispod crte”.
Posvećen istraživanju kratke priče, Tešin je priredio nekoliko tematskih antologija savemene srpske i regionalne priče u izdanju Arhipelaga: antologiju srpske subverzivne priče “Bunker”, antologiju priča o starosti “Starost”, antologiju priča o kući “Kuća na Ravnom Bregu” i antologiju priča o medijima “Četvrtasto mesto”.
* * *
U intervjuu koji je Tešin dao novosadskom Dnevniku povodom dodele Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost, koju dodeljuje Zavod za kulturu Vojvodine, na pitanje novinarke da li možemo kroz današnje medije da prepoznamo vlastitu stvarnost, ovaj pisac je odgovorio:
“Neko je primetio da u domaćim tabloidima zapravo ima viška stvarnosti. Ta se ocena odnosi i na elektronske medije, jer rijaliti programi, defakto, predstavljaju suficit stvarnosti. Ali, kako to već biva s medijima, oni i kreiraju stvarnost. Za tabloidizaciju medijskog prostora su najveći krivci konzumenti petparačkih medija, jer čitaoci i gledaoci diktiraju ukus, njima mediji podilaze, na njih računaju kada analiziraju tiražnost i gledanost nekog medija. Da nismo takvi kakvi smo, ni mediji nam ne bi bili takvi, to je fakat.
Niko sa sigurnošću ne može reći u kojoj stvarnosti živimo i da li postoji samo jedna stvarnost. Nama se svakodnevno serviraju vesti u koje zdrav razum ne može lako da poveruje. Potpuno sam ubeđen u to da hiljade nezaposlenih ljudi poput mene, ne živi u istoj stvarnosti u kojoj žive politički jastrebovi, koji se, s kupljenim diplomama, gnezde u kakvom ministarstvu na mestu savetnika ili pomoćnika i s nebeskih visina, rame uz rame sa starletama i mafijašima, gledaju s prezirom na nas ponižene i uvređene žrtve tranzicije”.
Ceo intervju pročitajte >> ovde.
* * *
Tešin je zastupljen u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti, a proza mu je prevođena na francuski, engleski, nemački, poljski, češki, makedonski, mađarski, albanski i slovenački jezik.
