Nedavno je u izdanju Izdavačke kuće Dosije studio objavljena nova knjiga Zorana R. Tomića Presek uzvodno.
Prirodu ovog spisa nije lako odrediti. U njemu pretežu autobiografski elementi, delimično romansirani, pa i izmaštani. Mestimično ima i novelističke crte. Pisac se bavio i hipotetičkim, iskonstruisanim iskazima drugih lica, „pripitomljavanjem“ prošlosti u „dosluhu“ sa precima. Na koncu, ovo je filozofski pokušaj otkrivanja srži ljubavi, pa i samog bivstovanja kako ga pri kraju svog sudbinskog puta vidi glavni lik, sâm narator – navodi se u recenziji knjige.
Pripovest u kojoj preovlađuju primese istine, autobiografije, pa i dokumentarnosti, o čoveku koji je – svestan i savestan onoliko koliko je bio u stanju, u dinamičkom kontekstu nestalnih okolnosti – pokušao da bude ono što jeste. Da razvija urođene odlike, da koristi komparativne prednosti. Da delimično ublaži svoje nedostatke, da prikriva ili pak otkriva svoje mane. Da ostavi nešto za sobom, da mu se pri kraju sopstvenog veka bar učini da je živeo život vredan življenja. Sa svim objektivnim i subjektivnim ograničenjima. U tom kontekstu, nastojao je da podaci o drugim ljudima koje je sretao budu što tačniji, istinitiji. Ocene i procene, bitno i nebitno, glavno i sporedno.
Osvetljavanje odluka i propusta, pasivnosti, rizika i komformizma. Kajanje i pokajanje. Nezanemarljivo šminkanje, pa i svesno „dopisivanje“ zbilje. I snoviđenje.
