Preporuke pred Sajam knjiga: Akademska knjiga

Akademska knjiga, izdavačka kuća iz Novog Sada,  između dva Sajma knjiga objavila je preko trideset novih izdanja. Prošle godine na Sajmu knjiga u Beogradu ova izdavačka kuća je dobila priznanje za izdavača godine. Osnovana 2006. godine Akademska knjiga objavljuje kapitalna naučna dela domaćih i stranih autora iz oblasti društvenih i humanističkih nauka i lepe književnosti.

Od prošlog Sajma knjiga, Akademska knjiga je između ostalog objavila i autobiografiju Nikole Tesle Moji izumi, Prepisku Svetozara Petrovića sa zagrebačkim kolegama, Novosadske dnevnike Lasla Vegela, Dnevnik o gušterači Petera Esterhazija, Dan odlaganja Aleksandra Tišme, kao i Uslovni otpust knjigu francuskog nobelovca Patrika Modijana… U nastavku pročitajte koje knjige su privukle pažnju u prethodnom periodu i za koje u Akademskoj knjizi kažu da su najtraženije.

Ernesto Sabato: Pre kraja

Knjigu memoara Ernesta Sabata Pre kraja prevela je Bojana Kovačević Petrović. Pre kraja predstavlja Sabatov duhovni testament. Ovo je priča o mladiću rođenom u pampi, koji uspešno započinje karijeru u svetu nauke i odlazi da radi u laboratoriju „Kiri“ u Parizu, da bi kasnije, u dodiru sa nadrealistima, hrabro i odvažno napustio nauku zbog književnosti i umetnosti, i svojim prvim romanom, koji su mnogi izdavači odbili, stekao priznanje Albera Kamija i Tomasa Mana. S druge strane, ovo je priča o buntovnom čoveku, kome su od mladih dana bliski anarhizam i revolucionarna levica, misliocu koji otkriva i razotkriva sovjetski totalitarizam da bi se kasnije, u starosti, obreo na mestu predsednika Komisije za nestale osobe, u vreme vojne hunte u Argentini.

Erik Vijar: Dnevni red

Dnevni red Erika Vijara je knjiga zapanjujuće moćna u svojoj jednostavnosti. Knjigu je sa francuskog prevela Melita Logo Milutinović. Na malom broju stranica pokazuje kako „najveće katastrofe često kreću sitnim koracima“ (…). Groteskno i tragično neprestano se prepliću u ovoj hronici, za koju Vijar bira istinite i malo poznate prizore (poput kvara „pancera“, navodno uvek pouzdanih, odmah po prelasku austrijske granice, ili večere u Londonu, kod premijera Čemberlena, kada Joakim fon Ribentrop, tek imenovani nacistički ministar spoljnih poslova, zloupotrebljava učtivost svog domaćina kako bi Britanci kasnili sa odgovorom na anšlus). On to čini kako bi oparao tvrdokorne mitove, obelodanio, s preciznošću i ironijom, nešto što „izgleda odvratno poput marifetluka i obmana“ koji čine istoriju.

Za roman Dnevni red Vijar je dobio nagradu ,,Gonkur”.

Andrej Tarkovski: Zapečaćeno vreme

Knjiga Zapečaćeno vreme je svojevrsni filozofski traktat o teoriji filma i umetnosti uopšte, legendarnog ruskog i sovjetskog filmskog, pozorišnog i operskog režisera, pisca, glumca, montažera i teoretičara filma, Andreja Arsenjeviča Tarkovskog, po mnogima jednog od najznačajnijih i najuticajnijih ruskih filmskih umetnika i jednog od najvećih režisera u svetskoj istoriji kinematografije.

Ovo je delo koje je sazrevalo dugi niz godina, od sredine šezdesetih godina XX veka pa do autorove smrti 1986. godine. Naime, Tarkovski je tokom čitavog života svoja razmišljanja o suštini filmske umetnosti, o poetici i misiji filma, o ulozi filmskog stvaraoca i njegovoj odgovornosti pred publikom i samim sobom, o sopstvenom stvaralaštu, profesiji i životu iznosio u mnogobrojnim člancima i intervjuima, zapisivao u svojim dnevnicima, prenosio studentima na predavanjima i publici na susretima.


Pogledajte i >> Dnevnici Andreja Tarkovskog u izdanju Akademske knjige


U toku čitavog života svako od nas pokušava da nađe odgovore na pitanja, koja oduvek muče ljudski rod: Šta je to sećanje? Šta je to savest? Šta je to ljubav?.. Zapečaćeno vreme i filmovi Tarkovskog daju odgovore na ova pitanja.

Ovu knjigu eseja su sa ruskog preveli Milica Spasić i Nenad Spasić.

Slavoj Žižek: Lenjin 2017

Stotinu godina nakon Ruske revolucije, Žižek u knjizi Lenjin 2017. Sećanje, ponavljanje i prorađivanje pokazuje zašto je Lenjinova misao značajna i danas. Originalnost i važnost V. I. Lenjina kao revolucionarnog lidera najčešće se povezuju sa preuzimanjem vlasti 1917. Ali Žižek u ovoj novoj studiji i zbirci originalnih Lenjinovih tekstova zastupa tezu da se Lenjinova istinska veličina bolje može razumeti iz poslednje dve godine njegovog političkog života. Rusija je preživela stranu invaziju, embargo i strašan građanski rat, kao i unutrašnje ustanke poput onog u Kronštatu 1921. Ali nova država je bila iscrpljena, izolovana i dezorijentisana. Kako je izmicala očekivana svetska revolucija, da bi sovjetska država opstala, morali su se mapirati novi putevi. Žižek svojim snažnim i provokativnim uvidom sugeriše da se Lenjinova hrabrost u mišljenju može prepoznati u njegovoj spremnosti da se bez uzmicanja suoči sa tom realnošću povlačenja. U današnjem svetu, koji karakterišu političke turbulencije, ekonomske krize i geopolitičke tenzije, treba ponovo da se vratimo na Lenjinovu kombinaciju trezvene lucidnosti i revolucionarne odlučnosti.

Knjigu je sa engleskog prevela Emina Peruničić.

Daša Drndić: Sonnenschein

Dokumentarni roman Daše Drndić ne može se uporediti ni sa jednom od do sada objavljenih knjiga o mračnim vremenima nacizma. Suvoparni podaci, sažeti dijalozi i izražajni likovi bacaju neobično svetlo na ranije neprimećena pitanja o dvosmislenoj neutralnosti Švajcarske ili proceduri finansiranja prevoza zatvorenika u logore smrti. Faktografija u romanu Sonnenschein podseća na prikupljanje dokaza u postupku protiv zla i bolno naglašava dramu junaka čiji su životi samo posledica kaprica istorije.

Sonnenschein je, međutim, pre svega odvažni autorkin gest koji otkriva gorku istinu o poreklu stotina hiljada dece iz ratnog vrtloga. To je upečatljiva priča o Himlerovom paklenom planu – o društvu Lebensborn, „Izvor života“ – koje je, kao gnezdo ideje „Mein Kampf“, postalo izvor patnje pokolenja sa lažnim identitetom – rekla je Anna Grupinska.

Share