Roman Sonje Atanasijević Spavaj, zveri moja, objavljen u izdanju Blum izdavaštva, biće predstavljen u četvrtak 19. 05. 2022. u 20 sati u prostorijama Srpskog književnog društva (Francuska 7, Beograd).
U programu će učestvovati kKnjiževna kritičarka dr Nataša Anđelković, urednik Aleksandar Šurbatović i autorka, a moderator je Dejan Simonović. Odlomke iz romana interpretiraće glumica Tara Đurašinović.
Priča o usamljenosti i depresiji, o večitoj potrebi za ljubavlju u jednoj distopijskoj atmosferi, u kojoj se rađa sve manje dece, čitava naselja ostaju bez dece, zatvaraju se škole i vrtići… Radnja se odvija u Beogradu, 2027. godine.
Roman je ispripovedan u tri glasa.
Jedan glas pripada Neveni koja se vraća u sedamdesete godine prošlog veka, pripovedajući o svom detinjstvu, roditeljima, prijateljstvu s Jovanom, devojčicom iz iste zgrade, s kojom će ostati bliska 50 godina, kada Jovana umire.
Drugi glas pripada Jovani, i to je glas sa onog sveta.
Treći pripovedač je Posmatrač, zapravo glas veštačke inteligencije. On donosi priču o Neveninoj svakodnevici otkrivajući da je Nevena u depresiji i da se možda priprema za samoubistvo. Odjavila se sa društvenih mreža, ne viđa nikoga, na vrata joj dolaze samo slučajni posetioci – aktivisti stranke „Ludilo, brate“ (sastavljene od depresivaca i šizofreničara), gatare, klovnovi…
Kao glavni moto ovog dela priče, pa i romana u celini, provlači se pitanje „Ko je kriv?“. Dakle, ko je kriv kada se desi psihički lom? Genetika, detinjstvo, roditelji, okruženje, sistem?
Sonja Atanasijević objavila je devet knjiga – osam romana i jednu zbirku priča. Romani: Oni su ostali, Crveni krug, Bekstvo iz akvarijuma, Narandže za Božanu, Ko je ubio Alfija, Vazdušni ljudi, Velika laž, Spavaj, zveri moja. Zbirka priča: Krilata tuga.
Dobitnica je nagrade Branko Ćopić Srpske akademije nauka i umetnosti, i dva puta nagrade Zlatni hit liber Redakcije za kulturu RTS-a. Njeni romani bili su u užem izboru za brojne značajne nagrade, dva puta za NIN-ovu, više puta za nagradu Žensko pero, kao i za nagrade Isidorinim stazama, Miroslav Dereta i Stevan Sremac.
Proza joj je zastupljena u nekoliko antologija i prevođena na francuski, engleski, bugarski, rumunski i makedonski jezik. Živi u Beogradu.