U četvrtak, 20. septembar u 11 časova u Srpskom književnom društvu biće predstavljene dve nove knjige Milisava Savića: roman Doktora Valentina Trubara i sestre mu Simonete povest čudnovatih događaja u Srbiji, (Agora) i knjiga eseja i kritika Od čampar bara do kasine Valadije (izdavač Raška škola).
O knjigama će govoriti: Nenad Šaponja, Ana Stišović Milovanović i Milisav Savić. Program uređuje i vodi Dejan Simonović.
Doktora Valentina Trubara i sestre mu Simonete povest čudnovatih događaja u Srbiji
Novi roman Milisava Savića koji već samim naslovom priziva početak mističnog lavirinta srpske istorije u tri zagonetna narativa – ljubavno-pustolovni, esejistički i autopoetički, pokazuje kako autentična fikcija privida iskoračuje iz istorije same i prelama se kroz sferu individualnog bića pisca, negirajući savremenu misao da u današnje post-postmodernističko vreme za književnost pripovedanje dobre priče deluje kao neka izgubljena veština.
Umećem pripovedanja koje čitaoca vodi u iluziju verodostojnosti ili verodostojnost iluzije, autor ovog romana otvara povlašćene prostore humorno-anegdotičnih priča o Srbiji kneza Miloša, u kojim se prate pustolovine glavnog junaka Valentina, slaviste i saradnika Jerneja Kopitara. On dolazi u Srbiju idući tragom Vukovih narodnih pesama i njegov glavni zadatak biće da pronađe mitska mesta srpske istorije kao što su crkva Janja, planina Urvina, grad Leđan…
Da su Tajna i Mističnost glavne vodilje kroz čudesne lavirinte (pseudo)istorije, potvrdiće uvođenje zagonetnog lika, Simonete, koja kao Valentinova sestra dolazi u Srbiju. Njen lik, ne slučajno otvara dijalog sa Savićevim prethodnim romanom La Sans Pareille, deleći misterije zagonetnog imena junakinje, koja svojim bivstvovanjem u fiktivnim prostorima usmerava borhesovsko „račvanje” priče.
Tako ova knjiga postaje „roman preobražaja” koji je ujedno Priča o potrazi, o vlasti i njenoj zavodljivosti, ali i Priča o ljubavi i suštini Bića. Istovremeno, ona je i karnevalsko-parodijski kolorit jednog vremena i vešto zamaskiran autoportret u kojem nas autor i ovaj put prerušen u multiplikovani Glas, iznova očarava svojim prisustvom i svojim odsustvom…
Od Čampar bara do kasine Valadije
Knjiga Od Čampar bara do kasine Valadije sadrži četiri tematska dela: u prvom su Savićevi osvrti na knjige naših savremenih pisaca, od Dragoslava Mihailovića i Mihajla Pantića do Ivane Dimić i Radmile Lazić, u drugom su poetički tekstovi, u trećem prisećanja na piščeve nestale prijatelje (Miodrag Perišić, Slobodan Rakitić, Miroslav Josić Višnjić…), u četvrtom zapisi i komentari među kojima se izdvaja reportaža o Kosovu iz 1985. i tekst o omiljenom mestu Miloša Crnjanskog u Rimu, kasini Valadije.
Milisav Savić rođen je 15. aprila 1945. u Vlasovu kraj Raške. Spada među najznačajnije savremene srpske pisce. Gimnaziju je završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku”, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876-1878″.
Romani su mu prevedeni na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski. Autor je leksikona „Ko je ko – pisci iz Jugoslavije” (1994). Objavio je više knjiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis” (1988), savremene australijske pripovetke „Komuna te ne želi” (1990), „Savremena italijanska pripovetka” (1992), te „Modernu svetsku mini priču” (sa Snežanom Brajović, 1993). Sastavljač je i antologije „Najlepše srpske priče” (izbor, predgovor, komentari, 1996).
Dobitnik je brojnih značajnih nagrada.
