Nedavno je na makedonski jezik prevedeno i objavljeno pretposlednje delo Milorada Pavića „Pozorište od hartije“. Knjiga je objavljena u izdanju ZRUM „Perun Artis“ iz Bitolja i u prevodu Saše Ognenovskog.
„Pozorište od hartije“ je jedno od najčudnijih dela Milorada Pavića, maga srpske i evropske književnosti. Nazivajući ovo delo „romanom-antologijom”, ovaj veliki pisac krenuo je sa čudnim odbrojavanjem proze koja je svoje lice i izgled našla u geografskoj perpetuaciji. Geografski, jer imaginarij ovih 38 kratkih priča leži u životnim pulsevima zemalja iz kojih „potiču“ njihovi pisci.
Gde je ta tanka i jedva vidljiva, ali izuzetno važna nit koja drži tu Pavićevu kvalifikaciju „roman-antologija”? Verovatno u svom književnom stilu gde je magični realizam doručak, a glavno jelo je njegova čudesna analiza likova i događaja, dok nam za večeru ovaj uvek neuhvatljivi autor nudi mudrost u vidu zagonetke koju ako rešimo nada i čežnja će nestati. A ako mu dozvolimo da zauvek uzbuđuje naš duh, ostaćemo radoznali i hrabri da nastavimo potragu za smislom koji je uvek na korak od naše odluke.
Svih ovih 38 kratkih priča svojevrsni su književni ekvilibrijum gde je smrt jednaka novom rođenju, a simulakrum života je scenski prevod gde pozorište više nije poruka, već konačnost. Možda je upravo zbog toga Milorad Pavić ovu divnu izmišljenu antologiju nazvao „Pozorište na papiru“, što je i naslov jedne od pripovetki u ovoj knjizi.
