Crteži i karikature kao oblici likovnog izražavanja najčešće se javljaju kao pratioci savremenog načina razmišljanja, sagledavanja ili kritikovanja pojava u društvu. Karikaturisti od baroka, kada se pojavila karikatura kao način izražavanja, do danas, beleže otiske u vremenu, bilo kroz strip ili portretišući javne ličnosti i time skrećući na njih pažnju šireg kruga čitalaca, odnosno gledalaca.
Shodno tome da se karikature objavljuju najčešće u dnevnim novinama, njihova recepcija je značajno olakšana, pa samim tim i uticaj koji mogu imati na publiku je veći.
Crteži i karikature pisaca u postjugoslovenskom prostoru u značajnoj meri se mogu sagledati kroz istorijsku prizmu, čime se da zaključiti da se u vremenima koja se mogu nazvati i “zlatnim dobom”, tj. druga polovina XX veka, znatno više vodilo računa o zastupljenosti pisaca u medijima, pa samim tim i kroz pero ilustratora ili karikaturista.
Portretsko predstavljanje u karikaturi, kakvo je najzastupljenije što se tiče pisaca, zasniva se najčešće na snažnom isticanju karakterističnih crta lica, pri čemu se slika spoljašnjosti koja je u prvom planu, iskrivljuje kako bi se dobila potpunija slika njegovog karaktera. Sam cilj karikature je, u slučaju naših pisaca, prvenstveno da konstatuje ono što je karakteristično. Ovakva vrsta portretisanja dozvoljava imaginativne i ekstravagantne poteze, koji uključuju često i glavne motive iz poznatih književnih dela čiji se autor portretiše.
Kroz promišljeno i stilizovano pojednostavljenje, u korelaciji slikarstva i književnosti, crteži i karikature domaćih pisaca, nesumnjivo odišu dokumentarnom ali i umetničkom vrednošću. One predstavljaju odgovor na trenutna dešavanja u svetu književnosti i društva, i impliciraju ulogu pisca u tom društvu. Očigledna je i srazmera koja postoji između popularnosti pisca i i interpretacije njegovog lika kroz pero ilustratora. U tom smislu, pisci čije su delo i pojava zastupljeniji u javnosti i medijima, oni koji podstiču i polemiku u književnom svetu, bivaju i češće predmet predstavljanja. Kao primeri mogu se izdvojiti Branislav Nušić, Duško Radović, Borislav Pekić ili Danilo Kiš.
Jedan od najpoznatijih domaćih karikaturista, Pjer Križanić (1890-1962), ostavio je za sobom brojne interpretacije domaćih književnika. Križanićevo delo je zauzelo važno mesto kako u periodu između dva svetska rata, tako i u vremenu posle drugog svetskog rata, do 1962. Njegove karikature ne samo da oslikavaju i kritikuju trenutnu društveno-političku situaciju, već oslikavaju i ističu markantne crte poznatih ličnosti iz sveta književnosti, slikarstva, pozorišta i drugih umetnosti.
Vladimir Nazor. Autor: Pjer Križanić. Izvor: ilustrator.rs
U svetu poznati ilustrator i karikaturista David Levine objavljivao je karikature poznatih ličnosti, pa i pisaca u magazinu The New York Review počev od 1963. a njegovu pažnju privukli su i neki pisci sa ovih prostora. Tako su se na stranama ovog poznatog magazina našle karikature na kojima su predstavljeni Vasko Popa, Danilo Kiš ili Borislav Pekić.
Danilo Kiš. Autor: David Levine. Izvor: nybooks.com
Karikature i crteže pisaca možemo da sagledavamo kao i studije u kojima se analizira promenljivost ljudskog lika, kao i mogućnost njegove slikarske konstrukcije, pri čemu karikature imaju svoj efekat u traženoj disharmoniji njenih delova.
Pogledajte još deset izabranih crteža i karikatura domaćih pisaca.
Branislav Nušić. Izvor: politika.rs
Sinhro.rs
