Pokretni horizont roman italijanskog autora Danijele del Đudiče, nova je knjiga objavljena u ediciji Preko horizonta IK Heliks. Ovaj roman sa elementima putopisa na srpski je prevela Snežana Milinković.
Roman-putopis ili putopis-roman u kojem italijanski pisac Danijele del Đudiče (1949) iskazuje svoje raskošno umeće – neminovno pobuđuje asocijativne reference: imamo li mi pred sobom novog Hermana Melvila, ili možda novog Žila Verna, ili pak neki sklop ove dvojice velemajstora pisane reči oplemenjen uvek zagonetnom i, nekako, nestašnom tradicijom najbolje italijanske književnosti dvadesetog veka?
Đudiče nam u svom delu Pokretni horizont nudi nezaboravan čitalački doživljaj spajajući dve, vremenski veoma udaljene, a prostorno i ljudski tako bliske ekspedicije na najtajnovitiji kontinent ove čudesne i čudotvorne planete: Antarktik.
Taman kad pomislimo da će nas dobro obavešteni, faktografijom snabdeveni, pomalo i minuciozni avanturistički vodič Đudiče zavesti na jalovu stranputicu pukog bedekera – ovaj vrsni literata zablista iluminativnim zapažanjima, divnim pasažima o prirodi i ljudima, šarmantnom vivisekcijom običaja i navika žitelja Ognjene zemlje, kao i svih onih tihih pustolova, više neprimetnih mučenika nego popularnih heroja, koji su mesece i godine svog života posvetili pregalačkom tavorenju u večitoj antarktičkoj belini.
Divna knjiga, knjiga koju nipošto ne treba ispustiti iz ruku čak ni u trenucima kad vam se učini da je nešto postalo naporno – jer taj napor, uzgred, i nije ništa drugo nego zajednička borba pisca i čitaoca da, sámi postavljajući pitanja, sami dođu i do odgovora.
„Za nas je predeo uvek osećaj predela, ali ono što ovde nazivamo predelom ne izvire iz svesti, već je menja i nameće joj drugačiji smer“, piše Danijele del Đudiče o Antarktiku, ostavljajući nam mnoštvo fantazmagoričnih, a besprekorno realističnih slika, poput ove:
„Raznobojni oblaci i zore južne hemisfere koji su probijali azurno nebo zbog delovanja solarnog vetra, nisu bili ništa u poređenju s lažnim suncima i lažnim mesecima, kada se sunce ili mesec prikazuju u pratnji meseca i sunca blizanaca, ili uokvireni lukovima i svetlosnim krstovima, koje mašta vidi kao teozofske ili razdragane simbole, a koji su rezultat prolaska zraka kroz nebo natopljeno sićušnim kristalima leda.“
Ostani kod kuće i čitaj! >>> Girdir Elijason: Inferno
Da čitalački užitak bude veći, postarala se prevodilac Snežana Milinković, koja je, radeći na ovom tekstu, ispoljila divnu stvaralačku osobinu koju je sáma opisala ovdašnjom a neovdašnjom, arhaičnom a svežom rečju „drugojačijost“, navode u Heliksu.
