Oni u tami naziv je pesničke zbirke pesnikinje Venus Kuri-Gata koju je nedavno objavila Izdavačka kuća Arete. Poezija libansko-francuske pesnikinje Venus Kuri-Gata, ovenčana brojnim nagradama i pohvalama kritike, predstavlja poetski most koji autorka uspostavlja između tradicije i kulture Istoka sa kojeg je potekla i Zapada na koji je utekla.
Centralno mesto njene pesničke zbirke Oni u tami predstavlja motiv smrti, kome se ona često vraća u svom stvaralaštvu, osetivši ga na svojoj koži najpre u Libanskom građanskom ratu, a zatim i kroz gubitak svog supruga.
Kuri-Gata uspeva da večito natkriljujućoj energiji tanatosa udahne jednu drugačiju vrstu osećajnosti kroz povezivanje sa florom i faunom Mediterana. Stihije prirode svojim simbolički gustim jezikom ona pretvara u baklje kojima bi da osvetli čovekovu veru u pobedu nad njegovom prolaznosti i tragičnosti.
Jesen je stigla jedan dan pre leta
oprezni vrtlari su pre nego što je planirano orezali vlažne
trepavice hristovog venca
a satovi pleli uzanije noći
Žuti vetar je obojio šumske fasade
drveće je prestalo da se igra
a ljuljaške pune devojčica i drozdova se zaustaviše uz
snažnošuštanje krila i podsuknji
Novembar je zabranio tugu
saosećajni anđeli lizali su ogrebotine na malim kolenima
Venus je autorka preko 16 zbirki pesama i 20 romana. Njene knjige prevedene su na arapski, holandski, nemački, italijanski i ruski jezik, dok ona prevodi arapsku književnost na francuski. Dobitnica je više književnih priznanja, od kojih su neka nagrada “Apoliner” (1980), nagrada “Malarme” (1987) i nagrada “Gonkur” za celokupno delo (2011).
Venus Kuri-Gata živi u Parizu od 1973. godine i smatra se da je jedno od najvećih imena savremene francuske književnosti, ali i pored toga u njenim delima se oseća čvrsta povezanost sa svojim korenima i Libanom. Iz tog razloga ona čitaocima priređuje putovanja kroz tekst u kom se Istok i Zapad skoro uvek prepliću, tako da se koncpepcije i shvatanje sveta i jedne i druge strane ili surpostavljenje ili tesno vezane. Ona takođe meša jezik jedna i drugog sveta, koristeći arapske izraze u sklopu francuskog jezika.
U saradnji sa IK Arete, objavljujemo odlomak iz knjige Oni u tami Venus Kuri-Gata. Ovu knjigu pesama na srpski je preveo Slobodan Ivanović, a knjigu možete pronaći na sajtu izdavača.
*
Bilo je veoma mračno u ogledalu
ona koja bi se u njega odvažila otići sa svojom lampom bi
lovila mrlje tame i mela ostatke koraka onih koji bi tuda
prolazili bez zaustavljanja
Uhoditi pod uglom joj je dozvoljavalo da špijunira neuljudne
prolaznike koji bi iza leđa krili predmete uzete sa kamina:
ukosnicu sliku mladenaca osušeni buket potkovicu
Lakša krađa čiji se uslovi ogledaju u žalosti
ruže nisu zadržale ime vrta
potkovica je zaboravila starost vrata
jedino slika ima uspomene
ukosnicom je žena zasekla muževljevo srce
*
Nema nikoga u ogledalu s kim bi mogli razgovarati
tmina je zamenila one koji ga tokom dana prelaze bez mešanja
njihovog znoja Kiše što ga šrafiraju ugasile su lampu
samo će meteorolog moći da oceni količinu vode koja je
potopila dečji san
Žena koja je nameštaju odredila mesto leđima uza zid kao
u kućama u koroti izvlači fotografiju kako bi sa štrika
skinula vlažan veš i pokupila nevidljive kugle što su ispale
iz dečjeg sna
*
Iz pukotine srebrnog premaza ponekada iscuri suza koju
odana sluškinja obriše svojom maramicom
ostarela ogledala su obrnuto žalosna
ne hvataju jastuke pocrvenele od poljubaca
već ogledaju brodove dok je more daleko
Sada baštovani
mornari sade alge
i vide solane kroz prozore
talas po talas žanju korov
i bacaju ašov kao sidro kako bi se ukotvili tokom noći
*
Ostani tih kada zelen mesec čučne u levom uglu tvog ogledala
njegovo prisustvo prija tvojoj lucerki
tvom uskom plamenu u tvojoj lampi
Od tvog prozora odmakni uzurpatora snova
pod svojim mantilom krije konop i bledu ženu koja krvari
tokom svake plime
oteraj električara željnog varnica
ali pozajmi svoje merdevine krovopokrivaču
njegova ruža za uvetom odagna oluju od tvog krova
njegov autoritet je velik dok se pruža do tvog kamina kako bi
ugušio dim od kog ti teku suze
*
Napraviti izbor između čoveka ili platana posao je ptičara reče
ona
i otvara vrata onom koji njenog kanarinca nauči alfabet i otera
siromašnu maglu a da je ne ponizi
Nekada je za njenim stolom počasno mesto držala šuma
okićena ukrasima dobijenih umuci i znoju drozdova
što su se svađali kao kočijaši sa vetrom i kišu vređali na svim
jezicima sveta
Milosrdne duše su popravljale pera i poklanjale svete slike
koje je moguće trampiti za šaku kanole kod lokalnog
semenkara
*
Nevesta će svoje šake tresti do sumraka poput srebrnih zvečki
njen su struk preplavile ptice na mestu gde se javlja brazda
drvo što je gleda kroz vrata iskliznulo je iz kore svoje zgužvane
haljine kako bi je polilo svojim znanjem
Crvene bokserice što vise sa štrika mogu da odlete sa
svadbenim balonima sad kad je crkva zatvorena
sveštenik je umro
a zima je zaturila ključ
Nevesta će zaspati pod posteljom potoka dok se mesec nije
ukazao
rupa u brezi spustiće temperaturu čoveka koji nosi cvet borača
u rupi za dugme i koji čerupa vetrokaz u nedostatku petla
