Poetika Gugla

Slučajna poezija Gugl pretrage

Ako spadate u aktivne korisnike interneta, sigurno barem jednom dnevno ukucate na brzinu neki pojam u polje za pretragu svog omiljenog pretraživača. Iako ih ima raznih, Gugl (Google) se nametnuo kao dominantan. Njega ne koristimo samo kad nešto ne znamo, kada nam treba odgovor na određeno pitanje, već i na neki uvrnuti način pričamo sa njim poveravajući mu neke od svojim ličnih nedoumica.

Novembra 2012. godine Sampsa Nuotio i Raisa Omaheimo (Helsinki, Finska) pokrenuli su projekat “Google Poetics” (Poetika Gugla) kao jedan od Tumblr blogova, da bi uskoro definisali i sam projekat, otvorili blog na engleskom i privukli pažnju ljudi širom sveta, koji su se zabavljali na sličan način.  Iako u nazivu sadrži naziv Gugla, ovaj projekat ni u kom slučaju nije povezan sa kompanijom Gugl.

O čemu se zapravo radi?

Projekat “Poetika Gugla” zasniva se na uspostavljanju metatekstualnog odnosa između predloga koje pretraživač nudi kao moguće odgovore na pretragu nakon samo par otkucanih slova. Na taj način algoritam Gugla pokušava da predvidi šta korisnik želi da otkuca u samo polje za pretragu, šta je to što nas interesuje. U te njegove predloge ponekad možemo da učitamo pesmu, ali i da se pošteno zabavimo (setimo se kako je jedan tabloid pre izvesnog vremena upravo koristeći ovaj način, proklamovao ideju da Gugl mrzi Srbe). Šta će Gugl prikazati kao moguće sugestije najviše zavisi od lokalne verzije pretraživača (google.co.uk, google.it, google.rs) kao i toga da li ste ulogovani na svoj Gugl nalog. Gugl konstantno menja ponuđene sugestije – “ni jedna pesma nije uklesana u kamenu”. Zato je potrebno što pre snimiti ekran (screenshot) i sačuvati ga kao “pesmu”.

Priliv pesama omogućava i stvaranje širih celina sa zajedničkom temom. Tako su kombinacijom dobijenih sugestija pretraga nastale “lirske celine” – kolaži, poput “Who am I? – The Jean Valjena edition”, “Juliet is now friends with Romeo”, “Love and Weight”, “A Massage from the White House” itd. – kao kompilacija najboljih.

Kombinacije predloga koje Gugl nudi korisnicima mogu biti zanimljive do te mere da se u njima može pronaći poetička nit slična onoj kojoj su, na primer, stremili dadaisti. Ako se setimo Tristana Cara i njegovih stihova “Kako sačiniti dadaističku pesmu” lako možemo da poistovetimo poigravanje sa Guglom, koji ređa svoje algoritme nasumično, sa slučajnim odabirom reči koje iz šešira izvlači dadaista. I u jednom i u drugom slučaju slučajni izbor izaziva poetske asocijacije i predstavlja se kao umetničko delo.

Iako možemo da pretpostavimo da je rezultat svake pretrage stvar slučajnosti koja nastaje nezavisno od namere korisnika, Guglove sugestije se ipak zasnivaju na pretragama koje su činili ljudi, tako da predlozi koje nam nudi nisu čista matematika, već se i oni baziraju na onome što je poteklo od čoveka.

Opseg pitanja koja postavljamo je toliki da je nemoguće nabrojati ih, jer uvek može iskrsnuti neko novo pitanje, neki novi pojam. Širina čovekove radoznalosti skoro se poklapa sa širinom odgovora koje nalazimo na pretraživaču. I sve te pretrage su personalizovane toliko da možemo reći da ne postoje dva čoveka sa istom istorijom pretrage.

Uprkos otvorenoj prirodi zapadnog društva koje se trudi da prebrodi tabue, još uvek postoje neprimerena pitanja i lične nedoumice, a  odgovori se najlakše nalaze u samoći sopstvene sobe, ispred monitora. I tu stupa na scenu Gugl koji daje rezultate na osnovu algoritma koji obrađuje posećenost stranica, relevantnost izvora, ili pretrage koje su činili drugi ljudi.  Dakle, sugestije koje Gugl nudi generisane su uobičajenim pretragama koje su drugi ljudi ukucavali u polje pretrage. Pretraživač daje odgovore  na svako postavljeno pitanje, često ga dovodeći u vezu sa tekstovima popularnih pesama, naslovima knjiga ili uopšte imenima i delima popularne kulture (ponekad dajući i smehotresne rezultate).

Sugestije koje nam Gugl daje, a koje čitamo kao Google Poetics, nisu, niti mogu biti dostojne imena stvarnih književnika, bilo da je reč o piscima klasične literature ili savremenicima. Gugl, za razliku od poezije nije u stanju da osvetli opšte istine, ili univerzalna značenja. On nas ne može ni upoznati sa unutrašnjim dubinama našeg bića. On može samo da sugeriše i asocira. Međutim, on takođe otkriva ona naša skrivena kolebanja, strahove, pitanja, zablude, tajne, nadanja, interesovanja, čežnje – koje krijemo od drugih ljudi, a delimo sa njim.

Posmatrajući ga iz tog ugla, pretraživač nam se nudi kao nešto (neko) ko nas poznaje bolje od nas samih, jer on pamti naše pretrage, dok mi to ne radimo. Zapravo, mi mu udahnjujemo život i činimo ga slobodnim da krade od nas ono što ne delimo ni sa najbližim prijateljima.

U razgovoru za Huffington Post, R. Omaheimo, govoreći o “Poetici Gugla” kaže da slične poetičke obrasce vidi u umetnosti situacionizma, odnosno letrizma, kao i fluksus pokreta. Ono što im je zajedničko jeste umetnički čin, tj. stvaranje umetnosti pridavanjem osobina umetničkog dela svakodnevnim stvarima i pojavama, kao i zahtev da sve može biti umetnost i svako može biti umetnik (što predstavlja prilično smelu izjavu u današnjem vremenu). Kao što smo na početku rekli, istorijsko utemeljenje ovih pokreta seže do poetike dadaizma i nadrealizma, koji život poistovećuju sa umetnošću, baveći se takođe i reciklažom motiva (kolaž) ili pridodajući umetničku vrednost pojavama iz svakodnevice.

Dok letrizam i situacionizam kombinuju humor i politiku, i svode umetnost na slovo, za razliku od dadaista koji je svode na reč, “Poetika Gugla” meša naslove popularnih pesama sa ljudskom radoznalošću, pri čemu rezultat naziva pesmom.

Od oktobra 2012. do marta 2013. godine na sajtu “Poetike Gugla” objavljeno je ukupno 627 “pesama” nastalih Guglovim algoritmom. To govori koliko o zainteresovanosti ljudi da stvaraju “pesme”, toliko, a možda i više, o njihovoj potrebi za igrom. I ma koliko delovalo apsurdno, poezija nastala uz pomoć Gugla privukla je na sebe pažnju, te ovaj projekat kao zanimljivi deo interneta spominju i važniji svetski mediji: The Guardian, The New Yorker, The Huffington Post, The Telegraph, kao i Mashable i Poetry Foundation.

Iako Guglov algoritam ne može da se poredi sa mogućnostima čoveka i njegovim emotivnim i intelektualnim svetom, on može da oblikuje viziju modernog čoveka koji na putu svojih pretraga nalazi utehu, zabavu, čudne asocijacije, pa, što da ne,  i lirski svet.

Sinhro.rs / B. Ilić

Podelite sa prijateljima: