Mariola Pantelić je rođena 1983. godine u Beogradu i živi u Zemunu. Završila je Filološki fakultet u Beogradu, odsek – Bugarski jezik i književnost, na kome je završila i master studije. Pored toga govori i engleski i španski jezik, a usavršava i nemački i ruski. Sarađivala je u prevođenju bugarske poezije za knjigu “Bugarska književnost-hrestomatija” (Filološki fakultet). Bavi se prevođenjem sa bugarskog jezika, a povremeno je angažovana i kao profesor. Takođe se bavi lekturom i korekturom, uredila je zbirku poezije Marine Pavlović “Ispod svile”, kao i knjigu kratkih priča “Dažd” Danijele Glišić. Za nekoliko knjiga je napisala recenzije. Pesme su joj objavljivane u časopisima i zbornicima poezije. Objavila je knjige pesama Srce u zabludi (2012), Venac od snova (2015) i Pod dlanom tvojim (2020). Svoje tekstove objavljuje i na nedavno pokrenutom ličnom sajtu Mariola Pantelić. Najnovija zbirka pesama, Pod dlanom tvojim, iz koje vam prenosimo sedam pesama,u izdanju IK Liberland Art inspirisana je tangom, plesom kojim se autorka bavi i promoviše ga od 2015.
Poigravanje
Sedim na oblacima.
Kreću se.
Plešemo zajedno.
Kiša pada
Dok lebdim iznad nje.
I da želi da me otopi
Ne bi mogla,
Jer nađoh način da joj doskočim.
Sada me oblaci slušaju,
Dozvoljavaju da vodim
Ovaj jednosmerni ples.
I čekam,
Da me uzmu pod svoje.
Susret
Stanemo u zagrljaj.
Energija obuzima.
Čekam da me pokreneš,
Povedeš u nepoznato
Ili zaboravljam,
Želeći da oživim
Osećaj koji sam zapamtila.
I nisam sigurna,
Da l’ me tebi vuče
Ovaj Tango,
Ili je muzika izgovor
Za ono što ne smem da izgovorim,
Moja želja samo proizvod
Mešanja muzike, i duša,
Koje su se možda, nekada,
Negde već srele.
I ko je od nas zakasnio ili poranio
Na ovaj susret,
Koji se u Tangu samo
U pravo vreme odigra?
Sebi kažem:
Pusti,
Trenutak nek traje.
Prošlost više nemamo
Budućnost ne znamo,
Ovaj zagrljaj je naš.
I nije važno
Da l’ smo se ranije
I hoćemo li se opet negde…
Ako se sada susrećemo?
Zbog toga volim
Kad usporiš,
Moj impuls osetiš…
Sve drugo nije važno…
Sebi sam dopustila,
Samo da osećam!
Pod dlanom tvojim
Prvo te udahnem.
Pustim da me pokreneš.
Zagrljaj grabim.
Obnavljam na svakom taktu novom.
Prisećam se kasnije, sa svakim slovom,
Kako je biti pod dlanom tvojim.
Ruka leđa obavija lako.
Kroz pesmu činiš se mojim.
Među trepavicama
Šta se sve može sakriti između trepavica?
Nežnosti…
Nekoliko treptaja ukrštenih…
I jedan, što topao obraz miluje…
Trenutak koji samo postoji…
Čitav jedan svet među trepavicama!
Ono što postoji
Zatvorim oči
Ne postoji svet
Za mene tad samo je ples
Dodiri ruku i tela
Zemlja i koraci
Svesnost
Štikle, lepršava haljina –
Za oči
Parfem, na meni što će ostati –
Za pred san
Taktovi muzike
I pauze
Za ćuFoto: tanje
Ljubičasta pesma
Crveno i plavo
Simbolika
Boje
Toplo i hladno
Jedna drugu traže
Daju ljubičastu
Prevruće je bez kapi hladnoće
Prehladno je bez daha toplote
Dah
Kapi znoja
Ono što spaja
Crveno i plavo
Boje
Daju ljubičastu
Simbolika
Toplo i hladno
Jedna drugu traže
(Ne)Razumevanje
Sa malo reči govoriš.
Misliš razumeću.
Ponekad mogu.
Kad pišeš još ih je manje.
Uglavnom su rečce.
U kratke sintagme ponekad pakujem odgovore.
Češće sam opširna.
Razumemo se, uglavnom.
Dodir ne možeš da svedeš na slog.
Kada bi mogao
Da li bi se ikada razumeli?
