Ovogodišnji >> Beogradski festival evropske književnosti obeležiće francuska književnica Florans Noavil, najprevođeniji slovenački pisac Drago Jančar, nemački romansijer i esejista Jozef Haslinger, romanopisac i pripovedač iz Luksemburga Gi Helminger.
Na 4. Beogradskom festivalu evropske književnosti nova knjiga pesama Ane Ristović “Čistina” doživeće festivalsku premijeru u četvrtak 25. juna u 19 časova, dok će narednog dana biti predstavljeno drugo izdanje romansirane biografije Miroslava Antića čiji je autor Nemanja Rotar.
4. Beogradski festival evropske književnosti počinje danas, otvaranjem izložbe Branka Đukića Mixed media.
Istog dana u okviru programa Na sceni nastupiće Jozef Haslinger. Prepoznat kao politički angažovan i socijalno provokativan pisac, Jozef Haslinger je pre nekoliko godina uzburkao evropsku javnost romanom “Bal u operi” u kome govori o izazovima terorizma u savremenom svetu.
Poznati nemački pisac i predsednik Nemačkog PEN Jozef Haslinger povodom učešća na Festivalu kaže:
– Književnost je uzbudljiv vid komunikacije, možda i uzbudljivija nego sam film, jer je uverljivija i dugoročnija. U bioskopu ste možda dva ili tri sata, a na kraju se neko pitanje često i ne reši. Knjiga deluje na vas čitav dan, često i nedeljama pošto ste je pročitali. Kada pisac zna kako da pokrene slike u glavi svojih čitalaca, književnost postaje možda najmoćniji medij koji je ikada postojao.
Eseji Draga Jančara, koji je nedavno dobio Nagradu za najbolju knjigu objavljenu na francuskom jeziku u 2014. godini, predstavljaju uzbudljivo svedočanstvo o evropskim izazovima.
– Književnost svakako više nema ulogu kakvu je imala osamdesetih godina. Tada je književnost, kao i film ili pozorište, delovala emancipatorski, oslobađajuće. Književnost, verujem, i danas može tako da funkcioniše, ali bojim se da se lako oslobađa takve mogućnosti povlačeći se pred teškom realnošću u azil estetike umesto da bude istinska intervencija u svesti društva o položaju pojedinca – rekao je pred dolazak na 4. Beogradski festival evropske književnosti Drago Jančar koji je ovih dana dobio još jedno veliko evropsko priznanje – Nagradu Državljanin Evrope 2015. koju dodeljuje Evropski parlament.
Pred sam dolazak u Beograd, na 4. Beogradski festival evropske književnosti, poznati luksemburško-nemački romansijer Gi Helminger, govoreći o svom romanu “Novi Brazil”, čiji su junaci i emigranti koji beže od nalkanskih ratova krajem devedesetih, rekao je:
– Migracija je jedna od ključnih tema za mene. S jedne strane, izgleda da se svet ujedinjuje i približava, s druge strane, razlika između bogatih i siromašnih sve se više uvećava. Sve više ljudi odlazi u emigraciju zbog ekonomske situacije i traže bolji život u drugim zemljama. Ali hiljade izbeglica, pored ove ekonomske migracije, beže od rata, diktature i terora. Migracija je tako simbol neuspeha naših političkih sistema.
Florans Noavil napisala je prevođenu i nagrađivanu biografiju “Singer” u kojoj je osvetlila život i književnost ovog jedinstvenog pisca i neobičnog čoveka. Pišući knjigu, toliko se zbližila sa životom svog junaka, sa njegovim doživljajima i književnim namerama, da je u jednom intervjuu povodom ove knjige rekla:
– Ja sam poslednja Singerova verenica!
Veliki uspeh kod francuske i evropske publike izazvao je i roman Florans Noavil “Vezanost” koji je u Srbiji objavljen pre nekoliko meseci u izdanju Arhipelaga.
Osim što je romansijerka i autorka Singerove biografije, Florans Noavil je jedan od najuticajnijih francuskih književnih kritičara, a francusku i evropsku javnost je uzbudila i njena knjiga o aktuelnoj ekonomskoj krizi “Završila sam ekonomiju, izvinjavam se zbog toga”.
Novi sadržaj u programu Beogradskog festivala evropske književnosti jeste >> panel o važnim pitanjima savremene kulture, a poseban deo 4. Beogradskog festivala evropske književnosti predstavlja >> retrospektiva savremenih filmova nastalih po delima savremene književnosti.
– Da bi danas knjige i književnost uopšte bili vidljivi, neophodno je osmišljavati nove forme i medije prezentacije književnosti, jer su se promenile okolnosti u kojima se knjige čitaju, a promenili su se i sami čitaoci. Književnost ne sme da odustane od svojih najvažnijih umeća i sposobnosti, ali i oni koji oblikuju javni prostor za književnost moraju da pronađu novu energiju i nove modele promocije čitanja i književnosti. Pokazalo se da je festival odličan model, jer on knjigama daje energiju događaja, usmerava javni fokus na njih i omogućava upotrebu novih medija i tehnologija. Danas umetničke filmove možemo da vidimo praktično samo na filmskim festivalima. Ne bih isključio da ćemo za neku godinu i autorsku književnost moći da vidimo samo na književnim festivalima. Ali festivali nam mogu pomoći i da sprečimo takav razvoj događaja – kaže uoči samog početka događaja Gojko Božović, umetnički direktor 4. Beogradskog festivala evropske književnosti.
Beogradski festival evropske književnosti, u organizaciji Izdavačke kuće Arhipelag, održava se u Velikoj sali Doma omladine Beograda: svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja poznatih domaćih i stranih pisaca, a u 21 čas je besplatna projekcija filma iz festivalskog programa Književnost na filmu.
Program 4. Beogradskog festivala evropske književnosti pogledajte >> ovde.
