PLANETARIJUM – nova knjiga pesama Zorice Bajin Đukanović (izbor)

Nova knjiga pesama Zorice Bajin Đukanović Planetarijum upravo je objavljena u izdanju Presinga u ediciji Vrtlog. Knjiga je dvojezično izdanje – prevod na engleski jezik Novica Petrović.

Planetarijum

Ovo su pesme susreta sa književnicima i doživljaji čitanja koji premošćuju prostorne i vremenske distrance, baš kao što se u pravom planetarijumu nalaze slike i odrazi nebeskih tela; neki od njih se mogu videti i golim okom a da odavno ne postoje. Pesnikova reč je materijalizovana i nalazi se u istoj dimenziji kao sećanje na događaje iz privatne istorije.

Refleksivna nit osenčena blagom ironijom povezuje autore različitih epoha – od Emili Bronte (na „vresištu“), preko Virdžinijinog svetionika, do rado prosleđivanih fejsbuk pesama Džejn Džozef i Suzan Sontag. Pesnikinja čita fotografije kao mesta tuđeg sećanja koje postaje vlastito, biografske činjenice usvajaju činjenice tuđeg književnog teksta (Vasko Popa, Čarls Simić, Milutin Petrović). Zabrinutost za sudbinu pesništva i „papirnih ljudi“ pretvara se postepeno u prkosni temelj ostajanja i istrajavanja u poeziji i reči, pokazujući kako je pesnički kod svemoguć i sveprisutan, a pesnik, iako su sve pretnje usmerene na njega, dostojanstveni demonstrator izraza „tađijomi“ kojim se u Japanu označava čitanje stojeći. (Iz Pogovora)


PLANETARIJUM

za Milutina Petrovića

Bila je to zimska promocija
proturio je glavu
kroz naslov svoje knjige
a ja sam pomislila
O Ostoja Olim Ogledalo

Onda smo sišli
u prethrišćansku katakombu
gde smo dahom
mogli da ispisujemo
nestašne poruke
oglasio se egzistencijalni koncept
hraniti se smejuljenjem
i nadom da će večernji dobrotvor
utoliti i pratiljinu glad

Nenajavljena
ušla je gospođica Gardner
držeći pod ruku papu Hemingveja
i kada ga je ugledala
u polutami sale
zaboravila je da je upravo
dobivši uvo bika
nešto obećala Dominginu

Dvadesetčetvorokaratnim prahom
na svili koja se odmotavala
sa njegovih bedara
a trajalo je i trajalo i trajalo
bio je ispisan životopis
svake njegove pesme
ceo jedan nov planetarijum

GLEĐ

Za vreme groznica
stavim pod moj jastuk „relaksan“
njegovu knjigu
ne bi li mi odnela glavu
do mog oblaka
ali sa klizavih korica skliznem pravo
kroz vrtlog naslova
na stranicu poluodšivenu
od listanja
u pesmu sa svetalcem
i malenim ogledalom
u kom nikada ne uspem
da prepoznam svoje lice
i od cvokotanja
skinem malo gleđi sa prednjih zuba
pa je knjiga sve više moja
a sve manje njegova
jer je obložena mojim sedefom

I tako klizim niz stranice
i propadam kroz opne stihova
ko bi mi još pravio
veštačke kumuluse
da me zadrže
nad poezijom snova

NIMBUS

Ponekad to biva
usudio bih se da kažem
gotovo kao svetkovina
sa ličnim pozivom
to ozarenje to ozračje
onih koji su bili tu
nevidljivi možda nagi
spremni da ostave trag
nerastumačiv
i najboljem forenzičaru
svoju krljušt svoj glas
svoju senku na stepeništu

Poričući nemogućnost sretanja
možda baš zbog nje
oni zrače dublje
i bez napora nas vode
u šupljine zajedničkog vremena
njegov glatki obuhvat


Zorica Bajin Đukanović diplomirala je književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pesnikinja, pripovedač i pisac za mlade. Objavila osamnaest knjiga. Zastupljena u 60 antologija, hrestomatija, udžbenika, bukvara i čitanki. Poezija i proza prevođeni su joj na ruski, engleski, holandski, rumunski, rusinski i makedonski jezik. Kao slobodan umetnik živi u Beogradu.

Podelite sa prijateljima:
Share