Pisci osuđuju masovno nadgledanje: “Špijuniranje ličnih podataka je krađa”

1984_resize

Više od 500 poznatih svetskih pisaca, uključujući i pet dobitnika Nobelove nagrade, osudili su masovno špijuniranje koje je razotkrio Edvard Snouden, bivši zaposleni američke Nacionalne bezbednosne agencije. Oni su upozorili da službe za nadzor podrivaju demokratiju i da im treba stati na put potpisivanjem nove međunarodne povelje, prenose mediji.

Potpisnici peticije iz 81 različite države, među kojima su Margaret Atvud, Orhan Pamuk, Ginter Gras i Arundati Roj, tvrde da se zbog činjenice da obaveštajne službe mogu da špijuniraju digitalnu komunikaciju miliona ljudi, svi pretvaraju u moguće osumnjičene, što ostavlja zabrinjavajuće posledice na način funkcionisanja društava. Zbog toga pozivaju Ujedinjene nacije da sačine predlog međunarodnog zakona o digitalnim pravima koji će osigurati zaštitu ljudskih prava u doba interneta.

Nakon otvorenog pisma koje su američkom predsedniku Obami uputile vodeće internet kompanije “Epl”, “Gugl”, “Majkrosoft” i “Fejsbuk”, usledila je i peticija najuglednijih i najčitanijih svetskih pisaca, koji optužuju države da sistematski zloupotrebljavaju vlast sprovodeći agresivan masovni nadzor.

Džulijan Barns, Ijan Mekjuan, Irvin Velš, Kazuo Išiguro, Džon Kuci, David Grosman, Mihail Šiškin, Hening Mankel, Lajonel Šrajver i mnogi drugi ističu da razmere prisluškivanja koje je razotkrio Edvard Snouden dovode u pitanje i podrivaju prava svih ljudi da “ne budu posmatrani i uznemiravani”, kada je reč o njihovim razmišljanjima, ličnom okruženju i komunikaciji.

“To osnovno ljudsko pravo izgubilo je važnost zbog zloupotrebe tehnološkog razvoja koje sprovode države i korporacije u cilju masovnog nadzora”, navodi se u saopštenju.

“Osoba pod nadzorom više nije slobodna, društvo pod nadzorom više nije demokratija. Da bi sačuvala važnost, naša demokratska prava moraju da se primenjuju kako u virtuelnom, tako i u stvarnom prostoru”, navodi se u tekstu.

Insistirajući na “pravu svih ljudi da odlučuju u kojoj meri će njihovi lični podaci moći legalno da se prikupljaju, čuvaju i obrađuju”, pisci traže da države potpišu konvenciju o digitalnim pravima.

“Nadzor je krađa. Ovi podaci nisu javno vlasništvo, oni pripadaju nama. Ako se koriste da bi se predvideli naši postupci, ukradeno nam je još nešto – princip slobodne volje koji je od suštinskog značaja za demokratsku slobodu”.

Ijan Mekjuan je izjavio za Gardijan >> da država po prirodi daje prednost bezbednosti u odnosu na slobodu. On ističe da je tehnologija u poslednje vreme ponudila sredstva kojima država ne može da odoli, sredstva masovne špijunaže, kojima bi Orvel bio fasciniran. “To je nezadrživ proces – ukoliko mu se ne suprotstavimo”, kaže on. “Očigledno je da nam je potrebna zaštita od terorizma, ali ne po svaku cenu”.

Izvor: Blic

Komentari pisaca iz Srbije

Povodom inicijative “Pisci protiv masovnog nadgledanja” Politika je pozvala nekoliko naših književnika da je prokomentarišu i kažu svoj stav prema ovom globalnom problemu.

Vida Ognjenović: U potpunosti podržavam inicijativu 580 pisaca iz celog sveta protiv masovnog nadgledanja, i lično bih potpisala taj dokument. To je sjajna inicijativa. Smatram da je privatnost u poslednjih desetak godina drastično ugrožena i da se podaci pojedinaca zloupotrebljavaju preko svake mere, dok se stvarne činjenice prikrivaju.

Svetislav Basara: Ja sve to podržavam.Treba to sve i pojačati, da barabe ne bi radile šta hoće.

Marko Vidojković: Mislim da smo pristankom na tehnološki napredak ispoštovali pravila onih koju su ga smislili. Neko ga je osmislio i dao nam da ga koristimo. Onaj ko prednjači u tehnološkom razvoju, a to su SAD, određuje pravila i uvek je ispred konzumenata. Svet u kojem internet ne bi bio nadgledan jeste idealan, ali mislim da je nemoguć. Bojim se da je internet jedna vrsta masovnog opijata, jedna od najjačih droga na planeti na koju smo se svi navukli. A diler, kao i svaki diler, uspostavlja pravila. Prvo je internet bio spor i skup, sada je brz i jeftin i evoluira. Mislim da će nam neko pre ukinuti internet nego što će nam dopustiti takvu nezamislivu slobodu. Ja inicijativu podržavam, naravno, i razumem želju idealista da svoj ideal ostvare. Ali, mislim da se sve to ne može promeniti. Ko hoće svoju privatnost, trebalo bi da zaboravi na internet.

Vule Žurić: Dok su se peticije krajem 20. i početkom 21.veka ticale bezuspešnih pokušaja da se spreče ratovi, očigledno je napredak tehnologija uticao da se ovako ukaže na opasnost koja nije nova, ali su novi načini na koje zainteresovani vlastodršci uspevaju da nadziru one čijeg se delovanja pribojavaju. U tom svetlu, nema sumnje da su i pisci iz Srbije spremni da jednodušno podrže ovu inicijativu, a nadam se da se na pomenutom festivalu nalazi i neko od ovdašnjih kolega…

Dejan Stojiljković: „Moramo da zauzmemo stav, a mi, kao pisci, radimo ono što najbolje umemo: koristimo pisanu reč da javno delamo”, kaže Nemačka spisateljica Juli Zeh povodom inicijative „Pisci protiv masovnog nadgledanja”. I ja, eto, odmah dobijem ospice kad mi neko pomene pisce i javno delanje,to jest društveni angažman umetnika, a ponajviše kolega pisaca…

Izvor: Politika

Share