Pesme Desanke Maksimović ipak će ostati deo obavezne lektira i obrađivaće se u trećem i četvrtom razredu gimnazije.
Nacionalni prosvetni savet na trideset petoj elektronskoj sednici, održanoj 8. juna 2020. doneo je mišljenje da izbor iz poezije Desanke Maksimović u trećem razredu gimnazije, kao i zbirka „Tražim pomilovanje“ u četvrtom razredu gimnazije, budu predviđeni u delu obaveznih sadržaja u predmetu srpski jezik i književnost.
Zadužbina „Desanka Maksimović“ dostavila je Nacionalnom prosvetnom savetu primedbe na Program nastave i učenja za treći i četvrti razred gimnazije, Nacionalni prosvetni savet razmotrio je predmetni zahtev i konstatovao da je zahtev opravdan i da treba da bude predviđen u delu obaveznih sadržaja.
Višednevno negodovanje javnosti da se pesme Desanke Maksimović ne izbace iz nastavnog programa srpskog jezika i književnosti, kao i preotest stručne javnosti, od reprezentativnih književnih udruženja preko udruženja nastavnika, do roditelja, prosvetnih radnika, bibliotekara i studenata doveli su do toga da ministar prosvete pod pritiskom sazove Nacionalni prosvetni savet i dovede u pitanje odluke Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.
Povod za javnu pobunu intelektualaca i javnosti, koja se kao retko kad, ujedinila oko nekog društvenog pitanja, bilo je upozorenje “Zadužbine Desanke Maksimović” da je na delu izbacivanje stihova velike pesnikinje, sa obrazloženjem da se “ne uklapa u okvir epohe”.
Da je “slučaj Desanka” samo segment mnogo šireg “reformskog” zahvata prosvetnih vlasti, objavljenog sa potpisom ministra Mladena Šarčevića drugog juna u “Prosvetnom glasniku”, svedoči i niz teško razumljivih isključenja čuvenih pisaca i dela. Lista je poduža. Među njima su i generacijski školski klasici: poema “Jama” Ivana Gorana Kovačića, Mažuranićev spev “Smrt Smail-age Čengića”, kao i Hemingvejev roman “Starac i more”, Tolstojev “Rat i mir” ili Mihajlovićev “Kad su cvetale tikve”, pišu Novosti.
Profesorka Filološkog fakulteta dr Zona Mrkalj, koja je sa prekidima bila i član komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, za pisanje novog nastavnog programa objašnjava, za Novosti, da krivca za niz nepopularnih poteza treba tražiti u nikad nezaokruženim standardima u nastavi srpskog jezika, kao i u smanjenju broja časova.
– Ovaj proces se prethodne tri decenije odvijao nesistematično i parcijalno – navodi profesorka Zona Mrkalj. – Nikada nisu do kraja usklađeni standardi mlađih i starijih razreda, jer je to preduslov za celovit uvid u nastavnu materiju. Određeni rezovi napravljeni su i zbog premalog broja časova jezika i književnosti koji se u Srbiji izučava najmanje na Balkanu.
Ona kao poseban problem navodi i prenaglašeno insistiranje Ministarstva prosvete poslednjih godina na uvođenju novih tehnoloških znanja, poput informatike, u nastavnim planovima, a nauštrb književnosti.
– Primera radi, iz nastavnog programa je izostavljena “Smrt Smail-age Čengića”, jer je reč o dramskom spevu, koji se već izučava na primeru “Gorskog vijenca”. Ovakvih primera je dosta. Veliki propust je napravljen i što je u poslednjoj fazi reforme programa ovog predmeta za srednje škole izostala javna rasprava. Na primeru osnovnoškolskih izmena programa pokazala se važnost ovog mehanizma za ispravljanje grešaka – ističe profesorka Mrkalj.
Jedan od značajnih faktora za “crveni karton” Desanki Maksimović je bila i naredba Ministarstva prosvete da se dela iz gradiva ne ponavljaju. Komisija Zavoda, pritom, od Ministarstva je dobila rok od svega dva meseca za program za treći i četvrti razred gimnazije.
