Knjigu Peščani Vuk autorke Ose Lind, objavila je Izdavačka kuća Kreativni centar 2015. godine u prevodu sa švedskog Svetlane Lukić. Čitajući o devojčici Zakarini, glavnoj junakinji, i njenim pustolovinama na obali mora, upoznajemo se sa dečjim svetom, pitanjima i svim nedoumicama kroz koje prolazi.
Osa Lind se kroz priču o životu devojčice koja iznad svega oseća usamljenost, dotiče svih problema savremenog sveta, međuljudskih odnosa, ali i univerzalnih tema, poput porekla, svemira, smisla postojanja… Ona je dogodovštine Zakarine i Peščanog Vuka prikazala u formi alegorije gde nam je ono pojavno u svetu često zamagljeno tumačenjima i različitim viđenjima jedne iste stvari. Poput sumaglice nastale povećanom vlažnošću vazduha, cela knjiga otkriva nam kroz različite epizode dečje probleme i sagledavanja okolnosti u kojima se nalazi kako Zakarina, tako i Peščani Vuk.
Ko je Peščani Vuk?
Peščani Vuk je jedna vrlo retka životinja koja se prikazuje i za koju znaju samo odabrani i deca. On je sličniji pesku nego vuku, njegova njuška je crna i sjajna. On ne jede ljude, nego sunčevu svetlost i mesečinu i na svako pitanje ima spreman odgovor. Peščani Vuk sve zna i on je najbolji Zakarinin prijatelj. Kroz njega živi vreme, i on podjednako dobro poznaje i Zakarinu i njenu prabaku. U slici Peščanog Vuka objedinjena su sva znanja ovog sveta i univerzuma.
A ko je Zakarina?
Zakarina je devojčica koja odrasta usamljena na obali mora. Iako se pored roditelja kroz pripovedanje smenjuju razni likovi, ni jedan lik sem Zakarine nije dete. Specifičnost njene situacije ogleda se i u tome što je porodica u kojoj odrasta daleko od očekivanog i uobičajenog. Najviše vremena sa njom provodi otac, dok je majka na poslu. Oni, kada imaju vremena, posvećuju ga u potpunosti svojoj kćeri, ali često dopuste da ih matica svakodnevnih problema odnese negde daleko od onoga što bi trebalo da budu. Kao i drugu decu, i Zakarinu muče mnoga pitanja na koja joj je teško da nađe odgovore. Svet koji joj se otkriva tokom odrastanja donosi mnoštvo nedoumica a u pronalaženju odgovora Zakarini pomaže Peščani Vuk.
- Tugovanje mamuta: Večnost mitova je u stalnom obnavljanju
- Kroz prirodu do sebe: Optimistični aktivizam romana Hane Gold
Zakarina i Peščani Vuk postaju najbolji prijatelji: on vodi devojčicu na putu otkrivanja i saznavanja sveta koji je okružuje, a radnja romana se odvija između pitanja i odgovora. Pitanja koja muče devojčicu tiču se njenog ponašanja i zašto su noge nemirne, ali i ponašanja njenih roditelja kojima je glavna tema posao. Ona razmišlja i pokušava da dokuči smisao o postojanju svemira, zvezda i kometa, beskonačnosti i vremena. Pitanja porekla i predaka, jezika i komunikacije i filozofije kroz razmišljanja konačnosti i svrsi postojanja takođe obuzimaju Zakarinu u potrazi za odgovorima.
Predstava Peščanog Vuka prvi put se pojavila u momentu kada je glavna junakinja, razočarana očevom nepažnjom, odlučila da na plaži napravi zamku za oca i iskopa rupu u koju će otac upasti. Iako se u njoj javlja osećaj krivice, i ona pomišlja na to koliko je takav postupak ružan, uprkos svemu, ipak nastavlja da kopa rupu, i u tom trenutku, nakon tri šake peska, javlja joj se Peščani Vuk.
„Novine su bile toliko velike, da je on skoro ceo nestao, kao ispod pokrivača“.
A slično kako je Zakarinin otac fizički nestao ispod velikih novina, neki roditelji danas nestaju osvetljeni mobilnim uređajima. Osa Lind otvoreno piše o izazovima savremenog sveta, u kome su mnogi odabrali da nestanu pod plaštom informacija, bez obzira koji je medij u pitanju. Autorka progovara u ime dece koja nestaju sa vidika roditelja hipnotisanih medijima, zanemarujući trenutak sadašnjosti u kome je dete starije za tih nekoliko minuta ili sati koje su posvetili nečemu što njihovom životu ne znači ni trunku koliko prisutnost i posvećenost.
Koliko je Zakarina bila zbunjena pojavom Peščanog Vuka, toliko je i on sam bio zatečen, jer nije prepoznao šta je devojčica: čudno malo stvorenje, kopa kao jazavac, ćuti kao riba, njišti kao konj, možda kokodače kao kokoška… Čovek, a pogotovo dete, za Vuka je neka čudna životinja. U početku nepoverljiva, Zakarina ubrzo prihvata Vuka i pristaje na njegovu igru.
Pošto sazna da Vuk može da odogovori na svako pitanje, Zakarina prvo postavlja pitanje „Zašto tata mora da čita novine?“ – na šta joj Vuk odgovara da je otac začaran, njegove oči su se zaglavile među malim crnim slovima i on ne može da ih se oslobodi. Kako je otac začaran i sputan informacijama, tako je devojčica sputana neznanjem i nerazumevanjem ovog sveta.
U četvrtak, 7.12.2023. u 19 časova u studiju Sinhro MOZAIK (Sremska Mitrovica) održaće se čitalački klub za decu!
Čitaćemo i razgovarati o knjizi Ose Lind “Peščani vuk”.
Prijave i više informacija:
066 502 61 45 
Druga tema koju Lind problematizuje u knjizi jeste i odnos odraslih prema deci ukazujući na dihotomiju sveta: Zakarinini roditelji ne shvataju ozbiljno Zakarinine priče, pri čemu je devojčica vrlo svesna svoje situacije i tačno zna šta bi pričala sa svojim roditeljima.
Čitajući knjigu otkrivamo da je ona napisana u duhu filozofskih spisa gde svako poglavlje postavlja pitanje i daje odgovore. Peščani Vuk iako zna sve, ne razume ko je Zakarina, i kakav je ona stvor. Upravo to saznanje otkriva nam novu perspektivu: devojčica kroz Vuka postaje svesna sebe i svog identiteta. Iako postoje odgovori na mnoga pitanja, osnovno pitanje ostaje nedorečeno: ko je zapravo Zakarina. A ona je Peščani Vuk, kao što su svi odgovori koje dobija od Vuka zapravo njena razmišljanja i nagađanja.
Tako ti je sve vreme u univerzumu. Ništa ne nestaje, samo se menja i pretvara u nešto drugo, uvek iz početka.
Knjiga Peščani Vuk namenjena je podjednako i deci i odraslima. Čitajući je upoznajemo se sa temama o odrastanju, prijateljstvu i spoznaji i svemu onome što čini korake i stepenice ka pronalaženju onoga šta smo, odakle smo i kamo idemo. Na tom putu susrećemo se sa svim poznatim temama o važnosti slobodnog vremena i posla, o poreklu i vremenu koje prolazi nezavisno od našeg uticaja. Osa Lind piše o važnosti komunikacije, kao i poslušnosti, zanovetanju ili veličini prijateljstva. Naposletku, u knjizi su obrađene i filozofske teme, čitalac se podseća da su svi deo univerzuma i da ništa ne nestaje iako ima ograničeno postojanje na ovom svetu.
I sam kraj knjige, u kome je opisan susret sa Kometom, stvorom sličnim Peščanom Vuku, otkriva nam univerzalnost postojanja pojedinca i važnost dosade kao dela egzistencije u kojem nam je dozovoljeno da razmislimo o sopstvenom postojanju i smislu.
– U mraku se ništa ne vidi – rekla je – Sve što je obično kao da nestane i onda, umesto toga, izmišljaš.
Otvoreni kraj i na neki način nedorečenost daje čitaocu slobodu da se upusti u razmišljanja o smislu života i značaju svega kroz šta prolazimo, bilo to prolazno nezadovoljstvo koje prerasta u efemerni i krajnje nebitan problem, ili nešto na šta nemamo nikakav uticaj, kao što je smena godišnjih doba…
Autorka: Branislava Ilić
