Kopač bunara i ja svakoga dana
spuštamo se duboko,
on u zemlju, ja u dušu.
– Desanka Maksimović, Kopač bunara –
Pesma Kopač bunara, manje je poznata pesma Desanke Maksimović, a nedavno je objavljena u izvanrednoj knjizi Ostaviću vam jedino reči koju je objavila Izdavačka kuća Klett.
Knjiga je objavljena na inicijativu Desankinih sestričina i sestrića, koji su načinili i izbor pesama povodom 120 godina od rođenja i 25 od smrti velike pesnikinje.
Knjiga počinje njihovim nadahnutim tekstom „Poslanica radosti“ u kome se, između ostalog, kaže: „Ljubav i priroda su izvori života i radosti ljudske i to je bilo vrelo Tetkine poezije. Bila je više od raspevane poetese, suštinski filozof pesme i filozof pesništva“.
Napominju da su na prvim stranicama, gde su i faksimili više pesnikinjinih rukopisa, odabrali njima najdraže pesme, a potom one koje su, po njihovom mišljenju, obeležile određene stvaralačke periode. Pišu i da je ova zbirka „ispunjavanje misije“. Jer „Tetki je od svih priznanja i nagrada bilo draže da joj stihovi stignu do čitalaca i njihovih srca. Verujemo da će ova zbirka biti poslanica radosti, ljubavi, životu i prirodi, onome što je bila i živela Desanka Maksimović“.
O velikoj pesnikinji i njenoj poeziji Petar Arbutina za Blic je rekao:
– Ovo je izuzetna knjiga, koja sadrži i neke njene manje poznate pesme, kao što su „Putnik treće klase“, „Kopač bunara“, „Kovač“… Ona je i vrsta poetskog i etičkog zaveštanja. Poetskog i zato što je porodica, sastavljajući ovakav izbor – neću da kažem antologičarski, jer antologija se smatra i kao intelektualni egzorcizam – pokazala koliko čudesnih lica pesnik ima, bezbroj. Sa druge strane taj izbor pokazuje veoma važne zaskonomernosti koje književni kritičari uglavnom izbegavaju. Jasno se vidi njen etički stav, kao i činjenica da za velikog pesnika nema malih tema. Nema te (naoko) beznačajnosti od koje pesnik, kad je se dotakne, ne može da napravi dobru pesmu. Mera je talenat. Vidimo u ovom izboru i kako se fascinantno bavi najdubljim filozofskim pitanjima, a tako lako, jednostavno, nepretenciozno. Vanvremenske poetske slike. U tome i jeste snaga i moć; okvir slikovnosti uobličen nečim što je misao, a ne obrnuto.
Na kraju knjige, „Umesto biografije“, Desankin tekst koji se završava rečima: „Moje najdraže pesme? One koje predstavljaju žal za prolaznošću, a u isto vreme izražavaju neumitnost života. Takva je moja pesma Zmija.“
U Srbiji 16 škola nosi ime po Desanki Maksimović, a Klett je svakoj od njih poklonio po pet primeraka knjige Ostaviću vam jedino reči.
Izvor: Blic.rs
