Verovatno da nema čoveka koji je bio makar u kratkom „kontaktu“ s računarom a da nije čuo za Amazon.com, jedan od najposećenijih sajtova na internetu. Nezamislivo je da neko koga interesuje berza knjiga i sličnih potrepština, još uvek nije prošetao po ovoj virtuelnoj knjižari s nekoliko miliona knjiga u ponudi. Za samo nekoliko godina od osnivanja 1994. godine, ova kompanija je postala najveća online knjižara, pretekavši konkurente u e-poslovanju, poput books.com, clbooks koji se smatraju pionirima u elektronskoj prodaji knjiga. Time je Džefri Bezos promenio istoriju interneta i postavio temelje online trgovini, multibilionskom biznisu koji ga je danas doveo na poziciju jednog od najbogatijih ljudi na svetu, a njegova priča postala je metafora poslovnog uspeha.
Kao i mnogi, počeo je iz garaže. Uspeh mu je, pak, za razliku od većine bio meteorski. Bez mnogo marketinga, već u prvih 30 dana knjige je prodavao širom SAD i u 45 drugih zemalja brzinom koju je jedva uspevao da prati. Jedan od ključeva uspeha Amazona je u stalnom prilagođavanju kupcima. Pored knjiga, ubrzo su počeli prodaju diskova, a onda i elektronskih uređaja, igračaka, garderobe, e-book čitača “Kindle”… Dok su mnoge internet kompanije propale nakon prvobitnog buma, Amazon je od 510.000 dolara prometa 1995. godine, sa prosečnom stopom rasta od 20 odsto na godišnjem nivou, došao do fascinantnih 107 milijardi dolara prometa u 2015, stabilizujući svoje liderske pozicije. Procenjuje se da je Amazon, koji imenom ni na koji način ne asocira na knjigu, bez konkurencije po broju naslova koje nudi. Njegova baza podataka ima nekoliko miliona knjiga.
Za mnoge korisnike širom sveta, Amazon.com već odavno nije nikakvo čudo. Zarobljeni manjkom vremena, mnogobrojni posetioci ovog i sličnih sajtova, ušuškani u sigurnost svoja četiri zida, sate i sate provode među imaginarnim policama, listajući virtuelne knjige. Danas ovaj sajt ima preko milijardu kupovina, a prosečan broj poseta na mesečnom nivou je 186 miliona.
Bez obzira na mnoge ojađene klasične knjižare koje su propadale pod naletom online prodaje i ozbiljne moralne prigovore Bezosovim poslovnim principima, Amazon je rastao i iznenađivao neobičnim poslovnim potezima da bi 2015. uradio upravo ono zbog čega su ga knjižari anatemisali. U kampusu Univerziteta u Sijetlu otvorio je prvu klasičnu knjižaru sa 6000 knjiga koje se prodaju po istim cenama kao na webu. Amazon Books je tek prva u nizu od najavljenih 400 klasičnih knjižara, pravih starinskih dućana.
Da li je ovaj poslovni zaokret posledica sagledavanja da online prodaja nije svemoguća ili je samo mudar dodatak zaokruživanju ukupnosti ponude – ostaje da se vidi, kao što će se tek meriti i procenjivati uticaj najnovijih poslovnih poduhvata na knjižarstvo u svetu. U svakom slučaju, ovim činom otklonjene su sumnje i bojazni mnogih da intrenet znači sumrak štampane reči, odnosno knjige u obliku kakvu je znamo još od Gutenberga.
Online knjižarstvo u Srbiji
Što se online prodaje u Srbiji tiče, moglo bi se reći da je veoma agilno pratila svetske trendove. Osnivanjem online knjižare MC Most već 1995. koja je godinama bila neprikosnovena u ovoj vrsti prodaje, Srbija se upisala na listu onih koji pomno prate savremene trendove. Tek u prvoj deceniji XXI veka dobila je ozbiljnu konkurenciju (Korisna knjiga, Dobra knjiga…) koja je, manje ili više uspešno, gradila svoje mesto pod srpskim virtuelnim suncem. Pored specijalizovanih, i veliki klasični knjižarski lanci uključili su se na online tržište. Vulkani i Delfi nametnuli su se najsveobuhvatnijom ponudom.
Na početku zatečeni, danas mnogi izdavači sopstvenu online prodaju smatraju neminovnošću. Mnogi od njih u ponudu su uvrstili i knjige svojih kolega. Većina je omogućila kupcima niže cene za kupovinu preko interneta. Izgledalo je da knjiga nikad nije bila dostupnija i da ne postoji naslov koji se ne može pronaći.
Danas u Srbiji aktivno posluje desetak specijalizovanih online knjižara, iako je broj registrovanih daleko veći. Uz online prodaju knjižara i izdavača, brojka se penje na preko stotinu prodajnih internet adresa. Međutim, u obilju ponude kupac je sve češće bivao uskraćen za određene, manje atraktivne naslove, bilo da su u pitanju klasična dela ili stručne knjige koje su uvek bile u senci popularnih bestseler naslova. Veliki knjižarski lanci često na upit izbace informaciju rasprodato, a kao problem kupci ističu i brzinu dostave. Mnogi sajtovi su nedovršeni, neodržavani i neažurni, a mnoge vredne knjige i dalje van dometa svevidećeg internet oka. Čini se da neki od njih nisu savladali jedno od „svetih“ Bezosovih pravila: U starom svetu ste koristili 30 odsto svog vremena za stvaranje velikog servisa i 70 odsto da biste ga promovisali. U novom svetu situacija je obrnuta.
Najnovija u nizu online knjižara Salon knjiga koja je krenula sa radom prošle godine, u tom pogledu može biti dobar korektiv postojećim nedostacima. Ova knjižara specijalizovala se za retke knjige, vrhunsku belestristiku i publicistiku i stručnu literaturu iz svih oblasti – od umetnosti do tehnike.
Kako će srpsko tržište reagovati na trend povratka tradicionalnoj knjižarskoj prodaji, zasad se ne može naslutiti. U Srbiji su klasične knjižare nestale u mnogim gradovima, a i tamo gde ih ima, u njima dominira poslovno-papirna galanterija i tzv. gift program. Knjige se u mnogim knjižarama ni svećom ne mogu naći.
Kuda i kako u budućnost?
Kao što je štampa podelila ljudsku civilizaciju na vreme do Gutenberga, kada su mitovi i predanja bili glavni čuvari duhovnog blaga, i Gutenbergovu eru koja je snagu mudrosti učinila praktično neuništivom, tako će i online knjižarstvo biti neki budući vremenski graničnik. Nije slučajno što je Fridrih III Gutenbergu dodelio titulu plemića i grb uz pravo da nosi zlato, i što je, nekoliko vekova kasnije, u prvim danima dvehiljadite godine, Gutenberg proglašen ličnošću prethodnog milenijuma. U vekovima koji dolaze kada će naši potomci na štampanu knjigu gledati onako kako mi danas gledamo na zapise u kamenu, možda će baš neki od savremenika imati specifičnu težinu jednog Gutenberga.
Uostalom, i štamparsku mašinu kao i virtuelnu knjižaru – izumeli su ljudi za koje se može vezati epitet genijalni, s namerom da ovaj svet učine jednostavnijim i praktičnijim mestom za život. Kako će oni uticati na naš život, na čovečanstvo, ne zavisi ni od samih naprava, niti od njihovih izumitelja, već od nas samih. “Pitanje koje se postavlja u susretu sa principima na kojima počivaju kompanije poput Amazona nisu da li treba kupovati na toj stranici. To je političko pitanje: da li treba da živimo u ovakvom društvu”, komentar je nemačkog novinara Gintera Valrafa.
Tehnološki ubrzani razvoj donosi čoveku moć, ali se bez jasnih i čvrstih etičkih principa koji prožimaju svakog čoveka ponaosob i svet u celini, ne može stići do prosvetljenja duše, uma i srca jer „samo onaj ko zna kuda ide, može tamo i stići“. U tom slučaju, od drugorazrednog je značaja hoće li stići preko online knjižare ili Gutenbergove prese. Pravo pitanje je znamo li kuda smo se zaputili?
Stana Šehalić
