Prošle nedelje proglašena je ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost. Svakog oktobra, svet očekuje da čuje ko će postati svetski popularan pisac. Nekada se predviđanja obistine, a nekada ime dobitnika bude veliko iznenađenje. Tako je prošlogodišnji laureat Mo Jen jedan od onih za koje se nije očekivalo da će dobiti tako veliko priznanje, dok Alis Manro, ovogodišnja dobitnica, za sada dobija sve pohvale i čestitke, jer je izbor nje kao laureatkinje ispunio očekivanja velikog dela javnosti.
Kako se bira laureat
Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se piscu koji je stvorio na polju književnosti “najbolje delo idealističkih tendencija”. Nagrada za književnost jedna je od pet nagrada utemeljenih oporukom Alfreda Nobela iz 1895.
O imenu dobitnika raspravlja i odlučuje Švedska akademija, a ime se objavljuje početkom oktobra.
Već sredinom septembra ime nagrađenog pisca poznato je žiriju koji je tada izabrao jednog od pet kandidata iz najužeg kruga. Ipak, ime laureata se čuva u strogoj tajnosti do samog proglašenja. Pola sata pre zvanične objave, sekretar Švedske akademije poziva telefonom dobitnika kako bi mu/joj saopštio lepu vest.
Dosadašnji laureati
Od 1901. godine kada je prvi put dodeljena Nobelova nagrada za književnost, do danas dodeljeno je 106 nagrada. Nagrada nije dodeljena 7 puta: 1914, 1948, 1935, 1940 – 1943.
U nekoliko navrata se dogodilo da nagradu dele dva književnika. Poslednji put je takav slučaj bio 1974. kada su laureati bili E. Džonson i H. Martinson.
Prvi laureat bio je francuski književnik, parnasovac Sili Pridom (1901), a među dosadašnjim nosiocima ovog priznanja su: M. V. Ljosa (2010), Doris Lesing (2007), Orhan Pamuk (2006), H. Pinter (2005), Elfrida Jelinek (2004), G. Gras (1999), Ž. Saramago (1998), Vislava Šimborska (1996), Toni Morison (1993), Josif Brodski (1987), G. G. Markes (1982), Česlav Miloš (1980), Isak B. Singer (1978), Pablo Neruda (1971), Aleksandar Solženjicin (1970), S. Beket (1969), Žan Pol Sartr (1964), Ivo Andrić (1961), Boris Pasternak (1958), Alber KAmi (1957), E. Hemingvej (1954), Vilijem Fokner (1949), Tomas S. Eliot (1948), Herman Hese (1946), Tomas Man (1929), Džordž Bernanrd Šo (1925), V. B. Jejts (1923), R. Tagore (1913), Radjard Kipling (1907)…
Kompletnu listu 110 laureata pogledajte >>ovde.
Od 110 laureata Nobelove nagrade za književnost, samo 13 puta nagrada je pripala ženama. Prva žena koja je dobila ovo priznanje bila je švedska književnica Selma Lagerlof (1909), a poslednja je Alis Manro (2013).
Iako se nagrada dodeljuje za životno delo književnika ili kjiževnice, neki pisci su je dobili najviše zahvaljujući jednom delu u kome je komitet za dodelu nagrade prepoznao vrednosti, npr. Šolohov za “Tihi Don”, Tomas Man za “Budenbrokove”, ili Hemingvej za svoj roman “Starac i more”…
Statistički gledano, najviše dobitnika stvaralo je na engleskom (27), zatim francuskom i nemačkom (13), pa slede španski, švedski, italijanski, ruski itd.
Odbili da prime nagradu i dvostruki dobitnici
Nijedan pisac nije nagrađen Nobelom za književnost više od jednom. Nagrada je samo jednom dodeljena posthumno (1931), da bi od 1974. Statutom Nobelove fondacije bilo propisano da se ova nagrada ne može dodeljivati nakon piščeve smrti.
Od 110 laureata nagradu nisu primila dvojica. Boris Pasternak (1958) je prihvatio nagradu, ali je zatim bio primoran da je odbije pod pritiskom države (Sovjetskog Saveza). S druge strane, Žan Pol Sartr je 1964. svojevoljno odbio nagradu i time pokazao doslednost u odbijanju svih zvaničnih počasti.
“Nije isto ako ja potpisujem svoje tekstove kao Jean-Paul Sartre ili kao Jean-Paul Sartre, dobitnik Nobelove nagrade. (…) Pisac dakle treba odbiti da ga pretvore u instituciju, čak i kad se to dogododi na najčasniji mogući način, kao u ovom slučaju.” – iz Sartrovog pisma Švedskoj akademiji –
Nobelovci u brojkama i datumima
Prosečna starost svih dosadašnjih dobitnika je 64 godine. Najmlađi laureat bio je R. Kipling, autor “Knjige o džungli”, koji je nagradu dobio 1907. kada je imao 42 godine, dok je najstariji dobitnik, tj. dobitnica, Doris Lesing koja je nagradu primila u 88. godini života (2007).
Posmatrajući kada su nobelovci rođeni, zaključuje se da su najčešći datumi rođenja 28. februar (8) i 21. maj (7).
Ivo Andrić
Svima je dobro poznata činjenica da je Ivo Andrić jedini laureat sa ovih prostora. On je 1961. dobio ovo prestižno priznanje, a nakon njega, retki su pisci bili predlagani za Nobelovu nagradu za književnost. Ipak poznato je da su Nobelovom komitetu predlagani i Selimović i Danilo Kiš (čije je ime navodno bilo u koverti, ali je prerano preminuo), kao i Desanka Maksimović, Vasko Popa i Miodrag Pavlović. U novije vreme samo je Milorad Pavić ulazio u krug za razmatranje, a njega su više godina zaredom nominovali predlagači iz Sjedinjenih Država i nekih evropskih zemalja.
Da li ste znali?
Mnogi smatraju da je Vinston Čerčil dobio Nobelovu nagradu za mir. Međutim, on je 1953. godine nagrađen Nobelovom nagradom za književnost za koju je bio nominovan 20 puta, dok je za nagradu za mir imao samo 2 nominacije.
Nobelovu nagradu za književnost nisu dobili Tolstoj, Ibzen, Zola, Džojs, Prust, Kafka, Nabokov, Borhes…
* * *
Mnogobrojne anegdote prate laureate. Jedna od najpoznatijih je ona da je Tagore u stokholmski hotel doveo svoju kozu, jer je pio samo njeno mleko. Knut Hamsun je dobijanje čeka proslavio u kafani, pa je pijan pokušao da ga pokloni konobaru. Konobar je odbio, a pri povratku u hotel, Hamsun je ček ipak izgubio u liftu. Mamurnom piscu liftboj je ujutru vratio ček, kaže priča. Džon Stajnbek je, takođe, izgubio svoj ček, ali ga je tri dana kasnije njegova prijateljica našla u svojoj tašni! Andrić nije gubio svoj ček, ali ga lično nije unovčio. Prvo je polovinu svote poklonio za razvoj bibliotekarstva u BiH, a kada se uverio da se novac pravilno troši, poklonio je i ostatak.
* * *
Pojedince i organizacije nagrađene Nobelovom nagradom nazivamo laureatima. Insistira se na tom nazivu zato što se reč laureat odnosi na nekoga ko je ovenčan lovorovim vencem. U grčkoj mitologiji bog Apolon je predstavljen sa lovorovim vencem (lat. Laurus nobilis) na glavi, a u antičkoj Grčkoj lovorov venac je davan pobednicima u znak časti, kako u sportskim takmičenjima tako i na poetskim susretima.
Sinhro.rs / B.Ilić
Korisni linkovi:
nobelprize.org
sh.wikipedia.org
