Novo iz Derete

Dereta-Prozirne-stvari

Izdavačka kuća Dereta nedavno je objavila tri romana među kojima se našao i novi prevod romana Vladimira Nabokova “Prozirne stvari”.

Vladimir Nabokov: “Prozirne stvari”

Kao u jezivoj i apsurdnoj bajci, glavnog junaka ovog dela, Hjua Persona, sudbina će tri puta odvesti u švajcarsko planinsko odmaralište, gde će se dogoditi neki od prelomnih trenutaka u njegovom životu. Poslednje, četvrto putovanje, sada već nervno rastrojenog junaka – hodočašće kojim i započinje ova knjiga – zapravo je retrospektiva malih pobeda i velikih poraza, intrigantnih i skandaloznih odnosa, socijalnih posrtanja, i svih onih dovoljno mračnih detalja koji čine život i koji lako mogu, mnogo godina kasnije, da vaskrsnu pred očima.

Ljubavnu priču o večito neprilagođenom Hjuu i hirovitoj lepotici Armani, Nabokov gradi pomoću čitavih mikroistorija predmeta, predela i pokreta. Istovremeno, svakim povratkom u Švajcarsku, autor zadire sve dublje u sećanje junaka, u njegovu uzbunjenu podsvest i progresivno ludilo.

Detaljni opisi, razigranost jezika i stila i bogata narativna struktura čine da scene iz ovog dela dobijaju gotovo filmski karakter. Nabokov je još jednom pokazao majstorsko umeće: u pažljivo komponovanoj priči prepliću se komleksne pripovedne tehnike i jednostavna fabula, univerzalne teme i motivi naizgled banalnih detalja, sudaraju se tragično i komično, prošlost i budućnost, podsvesno i svesno, istorija jednog čoveka i istorija jedne olovke, pa se s pravom može reći da “Prozirne stvari” predstavljaju pravi mali dragulj moderne književnosti.

Rakel Martinez: “Senke jednoroga”

Dereta-Senke-jednorogaInspirisana Rilkeovim stihovima i nadljudskom snagom kojom čovek uspeva da se uspravi nakon životnih lomova, Rakel Martinez stvorila je čudesni svet u kojem nežnost i nada iskrsavaju na najneobičnijim mestima i gde sudbine običnih ljudi lako postaju poprište iznenadnih i nedokučivih preokreta.

Klaudija, novinarka odrasla u Argentini, odlazi u Španiju sa namerom da započne sasvim novi život: nastanjuje se u Madridu i počinje da radi u noćnom baru „Jednorog”. Tu upoznaje Edgara, Meksikanca iz višeg društvenog sloja, koji takođe beži od svoje burne prošlosti.

Lokal s neobičnom pričom i još neobičnijim posetiocima postaće čvorište koje povezuje prošlost i sadašnjost, mit i stvarnost, dva kontinenta i veoma različite sudbine. Daleko od rodnog tla i bliskih ljudi, među šarenim bocama alkohola, glavni junaci ovog romana, rastrzani između onoga što žele da budu i onoga što zaista jesu, evociraće uspomene na živote koje su napustili, ljude i gradove koje su voleli i stihove koji su ih nadahnjivali. Susret sa jednorogom predstavlja priliku – ne manje veličanstvenu koliko i neočekivanu – da pronađu sami sebe.

Ovo interesantno delo je poziv da se suočimo sa sobom i vinemo u let ne odvajajući stopala od tla.
Roman je dobio Evropsku nagradu za književnost 2010.

Emil Hakl: “O roditeljima i deci”

Dereta-O-roditeljima-i-deciRoman “O roditeljima i deci” izrasta iz ideje o Pragu kao pozornici sačinjenoj od lavirinta ulica, parkova i kafana u kojima će otac i sin provesti jedan avgustovski dan.

S ironijom i puno duha, Hakl vodi svoje junake od paba do paba, puštajući ih da naširoko raspredaju o svojim životima: o prošlosti, porodičnoj istoriji, ženama, starenju, gubicima i propuštenim prilikama.

Hakl u ovom romanu vešto pokazuje na koji se sve način svetska istorija upliće u ličnu istoriju malog čoveka. Uvodeći očeva sećanja na detinjstvo provedeno u Jugoslaviji, autor s puno humora oslikava, između ostalog, i mentalitet Jugoslovena, njihovu privatnu istoriju, svakodnevne navike, ali i političke podele. Urnebesni komentari ostarelog cinika o ćevapima, ćulbastiji, žganjcima, Titu i zagrebačkim kafanama, natopljeni alkoholom i začinjeni Šekspirovim stihovima, predstavljaju zanimljiv portret jednog iščezlog sveta iz vizure stranca, koja bi našem čitaocu mogla biti veoma zanimljiva i intrigantna.

Između dinamičnih, tečnih, naizgled jednostavnih dijaloga i melanholičnih sinovljevih unutrašnjih monologa otkrivamo ponor otuđenosti koji leži između dvojice junaka. Može li se on prevazići celodnevnim ispijanjem krigli i raspravama o ženama i dnevnopolitičkim temama? Ili je radi bliskosti potrebno iskoračiti iz cirkusa svakodnevice i suočiti se sa svojim životnim promašajima?

Po knjizi “O roditeljima i deci” 2008. Vladimir Mihalek snimio je film, a Hakl je učestvovao u projektu kao koscenarista.

Podelite sa prijateljima:
Share