Nikola Belovdolac (1990) rođen je u Istoku, detinjstvo proveo u Žakovu. Piše poeziju i prozu, prevodi, podučava i uči. Završio je prirodno-matematički fakultet. Autorska dela i prevode objavljivao u domaćoj i regionalnoj periodici. Živi u Kragujevcu.
ŠTA RADI PESNIK U MIHOLJSKU SUBOTU
Budi se ranije nego obično jer
Miholjsko mu sunce rastapa ledenice sna.
Udiše poslednji zaneseni ptičji poj
Pred dalek, neizvestan nebeski put,
Zagledan u crno ogledalo kafe.
Jedan dug trenutak čezne za očima
i usnama koje još nije poljubio rani mraz.
Vozi se kroz park dok mu se goluždrave
Senke hrastova bacaju u prolazni zagrljaj.
U suton poslednju sunčevu žeravicu hvata među dlanove.
Jesen ipak na kraju ne prašta poeziju.
PLOČNIK
Napukli pločnik krik je zemlje
Što pod njim leži zarobljena,
I pritisnuta muklo stenje.
Ljudskom zamišlju izobličeno
Tlači je njeno rođeno stenje,
Pravilno sečeno i posloženo.
Oteto iz ko zna kojeg majdana
Iz otvorenih kamenih rana.
Poneka nežna promili žila
Kad kamen pukne, kad se preda,
Kada ga svlada životna sila
uz malo sunca, vode i leda.
VELIKI GRAD
U velikom gradu nema mesta za tugu.
Rasprše je ulice, užurbani koraci i dnevni raspored.
U velikom gradu veliki ljudi sanjaju velike snove
U malenim stanovima koje iznajmljuju za jednake novce.
U velikom gradu velika su obećanja,
U velikom gradu velike su oči i osmesi.
U velikom gradu ne možeš biti mali,
Inače ne bi ni ostavljao svoju varošicu.
