Nenad Milošević dobitnik nagrade BILJANA JOVANOVIĆ

Nenad Milošević dobitnik je Nagrade Biljana Jovanović za 2019. godinu saopštilo je Srpsko književno društvo.

Žiri za dodelu Nagrade „Biljana Jovanović“ doneo je odluku da priznanje pripadne Nenadu Miloševiću, za knjigu Pesme iz limba (Kulturni centar Novog Sada, 2019).

Odluka je doneta većinom glasova; u najužoj konkurenciji bio je i roman Boldvin Milice Vučković (Beograd: LOM, 2019).

Nenad Milošević

Kroz Pesme iz limba Nenada Miloševića promiče pola veka naše istorije: prelomni politički događaji postaju datumi u privatnom životu pesničkog subjekta, mešajući se čak i u smrt njegovog kućnog ljubimca. Iskustvo postojanja je stoga raslojeno: živimo li zaista na talasu prolaznosti, okruženi onima koje volimo i poštujemo, ili u svetu bez pamćenja i bez budućnosti, u limbu, gde su nepomirljive ideološke paradigme u stvari naporedne. Subverzivnost ove poezije proizlazi iz njene spremnosti da se suoči sa stvarnošću bez iluzija ali i bez netrpeljivosti; njena lepota je u prevazilaženju svega što nas kao ljude razdvaja.

Žiri je radio u sastavu Snežana Božić, Katarina Pantović, Aleksandar Kostadinović, Đorđe Pisarev i Vesna Trijić (predsednica).

Pročitajte i: Uži izbor za nagradu Biljana Jovanović

Dosadašnji dobitnici nagrade su: Srđan Valjarević za knjigu „Dnevnik druge zime“ (za 2005. godinu), Danica Vukićević za knjigu poezije „Luk i strela“ i Ibrahim Hadžić za pesničku knjigu „Nepročitane i nove pesme“ (za 2006. godinu), Nemanja Mitrović za knjigu „Bajke sa Venere“ i Uglješa Šajtinac za knjigu „Vok on!“ (za 2007. godinu), Jelena Lengold za knjigu priča „Vašarski mađioničar“ (za 2008. godinu), Milena Marković za knjigu pesama „Ptičije oko na tarabi“ i Slobodan Tišma za roman „Quatro stagioni“ (za 2009. godinu), Vladislava Vojnović za knjigu poezije „PeeMeSme“ (za 2010. godinu), Srđan Srdić za zbirku priča „Espirando“ (za 2011. godinu), Ivančica Đerić za roman „Nesreća i stvarne potrebe“ (za 2012. godinu), Zvonko Karanović za knjigu „Kavezi“ (za 2013. godinu), Oto Horvat za roman „Sabo je stao“ (za 2014. godinu), Svetislav Basara za roman „Anđeo atentata“ (za 2015. godinu), Žarko Radaković za roman „Kafana“ (za 2016. godinu), Mirjana Mitrović za roman „Helena ili o nemiru“ (za 2017. godinu), Zoran Pešić Sigma za knjigu poezije „Biće sve u redu“ (za 2018. godinu).

Biografija Biljane Jovanović

Biljana Jovanović rođena je 28. januara 1953. godine u Beogradu. Umrla je 11. marta 1996. godine u Ljubljani. Završila je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Objavila je zbirku pesama „Čuvar“ (1977), romane: „Pada Avala“ (Prosveta, 1978. i Nezavisno izdanje Slobodan Mašić, 1981), „Psi i ostali“ (Prosveta, 1980) i „Duša jedinica moja“ (BIGZ, 1984), drame: „Ulricke Meinhhof“ (osnova za predstavu „Stammheim“, SKC, Beograd, 1982, reditelji Ljubiša Ristić i Nada Kokotović), „Leti u goru kao ptica“ (Atelje 212, Beograd, 1983, reditelj Zoran Ratković), „Centralni zatvor“ (Naroden teater Bitola, 1922, reditelj Vladimir Milčin) i „Soba“ na Bosforu (objavljena u ProFemini br. 1, Beograd, 1996).

Objavila i zajedničku antiratnu prepisku „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“, sa Marušom Krese, Radom Iveković i Radmilom Lazić (nemačko izdanje za „Suhrkamp“ 1993. i 1994. u ediciji Apatridi, Radija B92 u Beogradu).

Bila je članica prvog Odbora za zaštitu umetničkih sloboda osnovanog 1982. u odbranu pesnika Gojka Đoga u sedištu Udruženja književnika Srbije u Francuskoj 7.

Biljana Jovanović bila je predsednica prve nevladine organizacije – Odbora za zaštitu čoveka i okoline, osnovanog 1984. godine takođe u Francuskoj 7.

Tokom 90-ih godina bila je među osnivačima UJDI-ja, Helsinškog parlamenta, Beogradskog kruga, Civilnog pokreta otpora. Bila je inicijator i učesnik svih mirovnih i antiratnih akcija u Beogradu. Osnovala je LUR (Leteća učionica, radionica) za kulturno i intelektualno povezivanje nekadašnjeg jugoslovenskog prostora.

Bila je protiv getoiziranja država, naroda i ljudi, ne priznajući podele po naciji i veri.

Pojava Biljane Jovanović na književnoj sceni kasnih 70-ih godina 20. veka bila je osveženje u ambijentu dominantne stvarnosne proze.

Podelite sa prijateljima:
Share