Negde drugde daleko od svega (Very far away from anywhere else, 1976) je knjiga za mlade koju je napisala poznata autorka naučnofantastičnih romana Ursula le Gvin. Knjigu je 2016. godine objavila Izdavačka kuća Propolis Books iz Beograda, u prevodu Darka Tuševljakovića.
Knjiga Negde drugde daleko od svega daje sliku položaja i emotivnog stanja onih koji su na prekretnici, onih koji su drugačiji i koji svojim bićem ne mogu da se uklope u postavljene šablone i norme ponašanja. Ursula le Gvin je radnju priče smestila u tačno određeni period od nekoliko meseci u toku kojih se emotivni svet mladog bića preobražava od izgubljenosti, očaja i straha u hrabrost, smelost i odlučnost.
Književna vrsta kojoj pripada knjiga Negde drugde daleko od svega pre će biti prepoznata kao novela nego kao roman. Zbivanja su ograničena na šest meseci u toku kojih glavni junak prolazi kroz kriznu situaciju i prelomni period u svom odrastanju. Kriza nastala konfliktom tiče se izbora zanimanja, suštine života, njegovog položaja u društvu, odnosa sa roditeljima, kao i međuljudskih odnosa kako na sociološkom tako i na intimnom planu.
Knjiga ima zatvorenu čvrstu strukturu koja u osnovi sadrži elemente dramske tehnike i prati razvoj radnje od ekspozicije, preko zapleta, vrhunca, peripetije i raspleta nakon koga se dolazi do razrešenja i povoljnog razvoja situacije za glavnog junaka. U knjizi nisu prisutni opširni opisi, a retardacije su svedene na minimum, među kojima se ističe digresija u vidu priče o izmišljenom utopijskom mestu u kojem glavni junak živi. Trn je izmišljeno mesto koje se spominje dva puta u knjizi, pri čemu govoreći o Trnu, junak govori o idealnom društvu u kome bi voleo da živi.
Jezički izraz je ekonomičan a građa je oblikovana kroz apstrahovanje i sažimanje. Ursula le Gvin nije išla u širinu, niti je uvodila mnogobrojne likove. Pored glavnog junaka Ovena Grifitsa, podjednako je važna i Natali Fild koja prati Ovena i pomaže mu da nađe mesto u ovom svetu. Roditelji se pojavljuju u funkciji opisivanja glavnog lika i njima nije data preterana pažnja, iako se kroz ceo tekst provlači analiza njihove uloge u vaspitanju i odrastanju.
Ono što čini glavnu idejnu okosnicu oko koje se plete priča jeste borba protiv malograđanštine i patrijarhalnih stereotipa u kojima odrastaju junaci ove knjige.
Pripovedanje je u prvom licu, i čitalac priču prati iz perspektive sedamnaestogodišnjeg dečaka koji beleži svoje misli tako što ih prvo snima pa prenosi na papir. Oven ima potrebu da sa drugima deli svoja zapažanja i impresije koje je skupio tokom tih presudnih nekoliko meseci. Govoreći o svojoj sudbini, o svojim problemima, nedoumicama i konfliktima, on govori o svakom mladom biću koje prolazi kroz sličan period odrastanja. Zapravo, možemo reći da kroz lik Ovena progovara sama autorka, pa priča obiluje autorskim komentarima, simbolima i alegorijama. Čak i ova dva junaka koja pratimo kroz priču, mogu da se posmatraju i kao alegorijska slika savremenog društva, gde dečak u stvari predstavlja nauku, a devojčica umetnost, oblasti koje su krajnje marginalizovane u savremenom svetu i istrajavaju samo zahvaljujući svojoj posebnosti i snazi da budu ono što jesu. Isto kao i likovi ovog romana. Kroz alegorijsku slike u kojoj umetnost i nauka funkcionišu zajedno nasuprot materijalističkom i površnom svetu, upućuje se čitaocima poruka o važnosti razvoja intelektualnog i kreativnog sveta.
Glavni junak Oven Grifits živi sa roditeljima u Americi. On je introvert koji čezne za druženjem sa sebi sličnima. Njegov život je ispunjen učenjem i novim saznanjima, ali sa druge strane i kolotečinom i konfliktima koje izaziva neslaganje njegovog unutrašnjeg bića sa očekivanjima iz spoljašnje sredine. Njegovi roditelji su dobronamerni ljudi, uklopljeni u savršeni mali svet bez ikakve težnje za promenom ili odstupanjem od očekivanog. Oven ima i prijatelje, ali sa njima se površno poznaje. Usamljen i neshvaćen, on se zbližava sa Natali Fild, devojkom koja tačno zna šta hoće i ne odstupa od toga.
Radnja je sažeta, a fabula govori o isečku iz Ovenovog života. Autorka se opredelila za interesantan događaj koji je razvio konflikt i stvorio problem, da bi se radnja usmerila upravo na njegovo rešavanje. Oven je usamljenik, introvert, autsajder koji zna šta želi u životu. Ali ono što on želi, ne žele njegovi roditelji. Konflikt koji se gradi u njemu, nastaje na sukobu između njegovih želja i očekivanja roditelja. Prelomni momenat kada on postaje svestan toga jeste kada upoznaje Natali Fild koja odrasta u sličnim okolnostima i koja mu je karakterom bliska. Međutim, Natali je svesna svoje snage i značaja koji njena pojedinačna sudbina može da ima u društvu. Oven razvija konflikt koji će u jednom momentu dostići svoj vrhunac, kada će on sam odlučiti da odustane od svojih snova, a zahvaljujući prijateljstvu sa Natali ipak će se vratiti na jedini ispravan put.
Ambicije koje gaji glavni junak ne dolaze iz spoljašnje sredine nego su deo njegovog unutrašnjeg bića. On želi da radi nešto što se kosi sa očekivanjima sredine u kojoj živi. Autorka nam skreće pažnju na značaj koji jedinstvene sudbine i karakteri imaju u društvu. Osrednjost, prosečnost i konformizam predstavljaju u stvari diktat društva u kojem odrastaju mladi ljudi. Svako ko ima težnje i interesovanja koje se ne uklapaju u malograđanštinu i opšta očekivanja, postaje marginalac i autsajder. Biti dosledan svojim težnjama i ostati smiren i zadovoljan podjednako je teško i odraslima i deci, i ovo je upravo priča o tome.
Jedna od dominantnih tema u pripovedanju jeste samoća i usamljenost, konformizam i uklopljenost. Razmatra se odnos roditelja prema deci, ali i dece prema roditeljima, stavljajući naglasak na pogubnost konflikta koji se javlja kao rezultat sukoba između očekivanja roditelja i želja deteta. Glavni junak komunicira sa sobom, svojim vršnjacima, osobom suprotnog pola i roditeljima i kroz prizmu pričanja sa svima njima izgrađuje sopstvene stavove i mišljenja. Oven je svestan činjenice da je u svetu u kojem odrasta jedino bitan materijalistički stav prema stvarima a uspeh se jedino meri novcem. Bitan je spoljašnji izgled i telesnost, dok su znanje i intelektualne veštine marginalizovane. U skladu sa ovom temom jeste i tema konformizma i uklopljenosti, odnosno potrebe mladih ljudi da budu prihvaćeni u društvu, među vršnjacima. A to kako će izgledati svet diktiraju mediji svojim površnim i konzumerističkim sadržajima.
Psihologizaciju likova Ursula le Gvin dopunjuje i razmatranjem osećaja krivice koju Oven oseća i prema roditeljima i prema sebi kao i slikom muško-ženskih odnosa i postavljanjem pitanja mogu li osobe suprotnog pola biti prijatelji. S tim u vezi, dotiče se i teme ljubavi i seksa, koja će dodatno pomutiti razum ionako izgubljenom junaku.
Le Gvin piše i o položaju ženskih likova, u svetu koji je stereotipno patrijarhalan. S jedne strane u liku Natali vidimo mladu osvešćenu žensku osobu koja zna na koji način da dođe do cilja u svetu u kome gospodare muškarci. Ona svira i želi da postane kompozitorka, iako zna da je to oblast u kojoj preovladavaju muškarci. Svesna je da žene moraju da se odvaže kako bi stvorile sebi mesto u tom izrazito muškom svetu. U tom smislu ona je jača, čvršća, hrabrija i odlučnija u ostvarivanju svojih ciljeva od Ovena. Devojčica je ta koja želi da sruši stereotipe, a da bi ostvarila svoj cilj svesna je da mora da obezbedi sebi neku vrstu na prvom mestu materijalne samostalnosti. To isto savetuje i dečaku. Stereotipna verovanja da su žene ograničene svojom ulogom koja im je predodređena rađanjem, žrtva koju podnose zarad porodice i kuće, oličena je u majci glavnog junaka. Ona je domaćica i potpuno posvećena porodici u kojoj vladaju patrijarhalni odnosi.
Vrhunac radnje ipak dolazi nakon neuzvraćene ljubavi, saobraćajne nesreće i potresa mozga, koji su prouzrokovali kod glavnog junaka tugu i apatiju, stanje anksioznosti i izbezumljenosti. Opis ovog psihičkog stanja autorka je odlično opisala kao maglu u kome se junak našao, a koja nestaje tek nakon plača koji je isceljujući i nakon čega sve ponovo postaje poznato. Ta magla u kojoj se Oven našao, pala je u momentu kada je odlučio da odustane od svojih snova i pomiri se sa očekivanjima sredine i roditelja. On za to ne krivi svoje roditelje, ali je svestan da su oni živeli u magli ne trudeći se da dopru do istine. Njegovim roditeljima se možda njihov život nije sviđao ali su ga prihvatili i adaptirali se na njega, za razliku od njihovog sina, a to ne znači da su bili jaki, već upravo suprotno. Jer hrabrost je biti ono što jesi, hrabrost je istrajati u stvarima za koje smatraš da su tebi lično bitne, a one ne moraju da budu u skladu sa društvenim okolnostima i očekivanjima koje drugi imaju.
U osnovi konflikta je strah. Društvo stvara ogroman pritisak na mlade kada su na prekretnici, a jedinstveni i drugačiji pojedinci pored toga što moraju da se suče sa izborom puta koji će im odrediti ceo život, moraju da se suoče i sa roditeljima i sredinom koja ne prihvata ništa što je drugačije i netipično. To suočavanje sa sadašnjošću i budućnošću izaziva kod Ovena strah od života i svega što dolazi.
Novela se završava obrtom, u kome glavni junak uz pomoć svoje drugarice prihvata sebe i odlučuje da bude ono što jeste. Uz pomoć razgovora sa sličnima moguće je naći odgovore, a Natali je uspela da pomogne i osvesti Ovena da krene putem koji je i sam hteo.
Metatekstualnost je provučena kroz ceo tekst, počev od spominjanja Kitsa i Šelija, zatim Čarlsa Ajvza koji je tokom života komponovao ali je radio kao prodavac osiguranja, pa Šuberta, do Emili Bronte na čije stihove je Natali komponovala pesme. Orkanski visovi i Džejn Ejr napisale su žene od kojih se to nije očekivalo, baš kao što se od Natali ne očekuje da postane kompozitorka.
Knjiga je pisana veoma lakim i razumljivim jezikom. Tekst je komunikativan i može se čitati u trenucima zabave, ali ima i simboličko značenje, i objektivizaciju čime se pojedinačna sudbina glavnog lika proširuje na sudbine svih adolescenata koji prolaze kroz sličan period.
Knjiga Negde drugde daleko od svega čita se u dahu u toku jednog popodneva. Laka i zabavna, iz ugla mladih, a poučna iz ugla roditelja. Negde drugde daleko od svega preporučujemo svim roditeljima koji se pitaju šta se nalazi u glavama njihovih tinejdžera. Jedan deo toga mogu da otkriju upravo čitajući ovu knjigu, a samim tim i da koriguju svoje ponašanje kako ne bi dovodili svoju decu u zabludu i konfliktnu situaciju. Čitajući knjigu, podsećamo se na važnost razvijanja asertivnog ponašanja, na činjenicu da je glavna crta koju roditelj treba da razvije kod deteta, razvijanje slobodne volje i mogućnosti da se kaže ne a da se pri tome ne oseća loše. Roditelji često nisu svesni svog uticaja, zamenjuju teze, prave od dece ukalupljene individue bez mogućnosti kritičkog otklona i različitog mišljenja. Konformizam i želja da se bude isti kao drugi ne može biti cilj dobrog roditeljstva i vaspitanja.
Pročitajte i >> Ursula Legvin: “Biće nam potrebni pisci koji se sećaju slobode”
Knjigu Negde drugde daleko od svega Američko bibliotekarsko udruženje preporučilo je u kategoriji omladinskog romana, a mi slobodno možemo reći da bi ova priča, ako već nije, trebalo da se nađe i na listi izborne lektire za više razrede osnovne škole ili prvi, drugi razred srednje škole, jer obiluje porukama i sugestijama, i potvrđuje da Ursulu le Gvin ne moramo da znamo samo kao autorku naučno-fantastične književnosti.
Autorka: Branislava Ilić
