Nakon nekoliko kniga proze, Zoran R. Tomić je objavio svoju drugu zbirku poezije Nebo u nama, u izdanju Dosijea.
Zbirka Nebo u nama donosi već poznate motive iz njegovih ranijih pesama, ali je u jednom drugačijem, svežijem obliku: sunce, svetlost, ljubav, žena, lepota, more, rastanci, promašaji, čežnja, vreme, nada, istina, život, stvaralaštvo, snovi, kiša…
No, pridodate su i neke nove komponente, poput motiva boga, smrti, Srbije, neba, ratova, političkih (ne)prilika…
Pesnik nastavlja da se preispituje, ne štedeći ni sebe, ni druge. Pritom, suptilno preplićući fantazmagorične i zbiljske momente, sa pratećim kontemplativniim prelivima. Naporedo, on poetski skicira i prošlo vreme, ali i ono u kojem živi, sopstvenu okolinu, društvo, stavrnost kao takvu. No, i dalje u njegovim stihovima centralno mesto zauzima ljubav – kao motiv, magla, talas, energija, ponajviše kao ponornica. Uz smenjivanje ritma i „melodije“ reči.
Tomić između redova i reči postavlja suštinska pitanja smisla i sreće, ali nam ne ostaje dužan ni sopstvenih odgovora, želja i vizija. On nastoji da postigne i održi dinamiku svojih stihova – nisu retke pesme koje se čitaju „u dahu“ – varirajući između distance i detalja, šireg pogleda i konkretnih uvida, pa i pojednih čisto realnih opisa pejzaža i mentalnih stanja.
Krećući se prevashodno u prostoru duhovnog, a ne materijalnog, Zoran R. Tomić neprekidno ostavlja čitaoca u „makazama“ doživljenog i zamišljenog, objektivnog i subjektivnog, početka i kraja.
