Dok je izbor upravnika Narodne biblioteke Srbije i dalje veoma neizvestan, uveliko teku pripreme za izgradnju novog depoa u koji bi bila smeštena ogromna građa koja se čuva u ovoj instituciji.
Nepregledna riznica knjiga biće smeštena u novoj zgradi, pored sadašnjeg zdanja u Skerlićevoj 1, sa kojim će biti povezana podzemnim hodnikom, saznaju Večernje novosti.
Iako još nema zvanične procene, stručnjaci pretpostavljaju da bi izgradnja depoa mogla da košta više od rekonstrukcija Narodnog i Muzeja savremene umetnosti, oko 70 miliona evra. Dobijena je saglasnost naslednika poznatog arhitekte Ive Kurtovića, koji je 1966. projektovao zgradu NBS, potrebne dozvole i urađena analiza terena. Na taj način, stekli su se uslovi da se, u saradnji s Društvom arhitekata Beograda, uđe u proceduru konkursa za izradu idejnog rešenja, koje bi trebalo da bude završeno do kraja maja.
Pročitajte i: Dan Narodne biblioteke Srbije – 28. februar
U razgovoru, za Novosti, Milisav Vulović, načelnik bezbednosno-tehničke službe NBS kaže da će novi objekat imati tri podzemne i jednu nadzemnu etažu, s tim što će se na krovu nadzemne etaže u potpunosti sačuvati postojeće uređenje zelenih i pešačkih površina.
Podzemne etaže bi bile predviđene za smeštaj knjiga i časopisa, a nadzemna jednim delom kao kancelarijski prostor, dok bi preostalih hiljadu kvadrata bilo opredeljeno za multifunkcionalni izložbeni prostor.
Muzej srpske književnosti
Laslo Blašković, v. d. direktora NBS, kaže i da je dobijena dozvola da se radi na mogućnosti za izgradnju dela koji bi bio iznad zemlje, čime bi se stekli svi preduslovi da se, u okviru novog dela Biblioteke, izgradi i memorijalni objekat – Muzej srpske književnosti. Po rečima Blaškovića, uzori bi bili muzeji sličnog tipa kao što je nova biblioteka Velike Britanije.
– Naš sanjani muzej u postojećem arhitektonskom kontekstu mogao bi da nalikuje i muzeju književnosti pri Nacionalnoj biblioteci Austrije, koji se nalazi u velelepnom Hofburgu. Muzej srpske literature ne može da ostane i opstane na entuzijazmu nekog pojedinca, već je to briga ozbiljne države, odnosno, njene nacionalne biblioteke. Konkretno, treba početi od legata koje već posedujemo u našoj zbirci – Crnjanskog, Rakića, Micića… – dodao je Blašković.
STOTINE KILOMETARA POLICA
Jedna od najskupljih stavki biće opremanje novog depoa, a najviše će koštati kupovina specijalnih kompakt-polica, koje štede prostor omogućujući skladištenje mnogo većeg broja knjiga od klasičnih polica. Do sada je u NBS ugrađeno oko devet kilometara polica, prošle godine je za kupovinu tri kilometra dato 25 miliona dinara. Za smeštaj celokupne građe iz postojećeg depoa biće potrebno još oko 100 kilometara polica, a za novi depo između 150-180 kilometara, u zavisnosti od projektantskog rešenja.
