Poznata dela svetske književnosti među svojim stranicama kriju najlepše ljubavne priče za koje je svet ikada čuo. Iako nisu uvek u fokusu, najjači utisak ostavljaju međuljudski odnosi protkani emocijama i umetničkim pristupom najvećih pisaca svih vremena.
Čak i oni koji nisu ljubitelji engleske književnosti, upoznati su sa najtragičnijom ljubavnom pričom svih vremena, a nosioci Šekspirove tragedije, Romeo i Julija su univerzalni simbol za pravu ljubav, bez obzira na izostanak srećnog kraja. U nastavku teksta vam predstavljamo ljubavne priče koje takođe zaslužuju vašu pažnju.
(Ne)srećni ljubavni krajevi za koje zna ceo svet
Iako najveći broj romana govori o ovoj vrsti međuljudskih odnosa, mali broj ljubavnih priča ima srećan kraj i venčanje iz snova na svojim poslednjim stranama. U narednim pasusima smo izdovojili one najlepše, srećne i tužne, koje nose različite pouke u skladu sa epohama u kojima su ispričane.
Venčanje Konstantina Ljevina i Kiti Ščerbacki – “Ana Karenjina”
Iako svako vreme različito definiše srećne krajeve, nema sumnje da je venčanje Ljevina i Kiti jedno od najlepših u svetskoj književnosti. Lav Tolstoj je paralelno sa tragičnom sudbinom Ane Karenjine opisao i nesvakidašnju ljubavnu priču sporednih junaka koji su na svoj način obeležili ovo delo.
Čitaoci su svedoci turbulentnih uspona i padova u njihovom odnosu, koji su se na kraju romana sjedinili u “srećno, i do kraja života”. Iako su u pitanju sporedni likovi, Ana Karenjina i Vronski nisu potpuno bacili senku na duboke emocije Ljevina i Kiti, na čijim dubokim opisima Tolstoj nije štedeo.
Dok jedni vezuju ovo delo za glavne junake čiju ljubav tragično odnosi jedan voz, drugi u romanu vide pozitivne emocije i srećan završetak onih koji su bili pošteđeni velikih iskušenja kakva Karenjina i Vronski nisu umeli da prevaziđu.
Retko koja književnost kao ruska može da se pohvali tematski bogatim i strukturno složenim romanima kao što je ovaj Tolstovljev. O tome kakve je reakcije izazvalo njegovo objavljivanje najbolje govori pozitivna kritika Tomasa Mana, dobitnika Nobelove nagrade za književnost, koji ga je ocenio kao “najveći društveni roman u svetskoj književnosti”.
Evgenije Onjegin i Tatjana Larina
Ruska književnost je početkom devetnaestog veka dala još jedno delo čiji se stihovi i u XXI veku uče, recituju i predstavljaju simbol neuzvraćenje ljubavi. Puškinov roman u stihu “Evgenije Onjegin” suprotstavlja dva sveta: raskošni sjaj ruskog plemstva oličen u Evgeniju Onjeginu i, sa druge strane, sanjarsku prirodu skrivenu u patrijarhalnoj ruskoj sredini u kojoj odrasta Tatjana Larina.
Čuvena pisma koja su Puškinovi junaci razmenili otkrivaju oštru suprotnost i nepomirljivost ovih svetova, koji se na kraju potpuno mimoilaze. Površnost i predrasude Evgenija Onjegina u pismu uzvraćenom iskrenoj Tatjani, godinama kasnije bivaju zamenjeni ljubavlju i divljenjem koje je stiglo prekasno. Puškin je na ovaj način dodelio nesrećan kraj jednoj od najpoznatijih ljubavnih priča na svetu.
Ahmet Šabo i Tijana u Selimovićevoj “Tvrđavi”
Retko ko je mogao da opiše međuljudske odnose onako kako je to umeo Meša Selimović. Iz odnosa pojedinca i mase koji su tema “Tvrđave”, izdvaja se priča o snažnoj ljubavi i životnom saputništvu glavnih junaka, Ahmeta i Tijane.
Nasuprot vrtlogu društva u kome se pojedinac nađe po napuštanju sopstvene tvrđave, nalazi se ljubav, svojevrsna tvrđava sebi dovoljna, utočište Ahmeta Šabe i svih onih koji svoje strahove i razmišljanja mogu da poistovete sa njegovim. Upravo ta tvrđava čvrsto opstaje do kraja Selimovićeve priče, dok neke druge bivaju pobeđene i srušene.
Roman obiluje simboličnim i dubokim mislima zbog kojeg mu se čitaoci uvek iznova vraćaju, a Selimović na svoj jedinstven način priča priču o našim najvećim unutrašnjim borbama i dobrim i lošim tvrđavama koje gradimo.
Ficvilijam Darsi i Elizabet Benet u svetu gordosti i predrasuda
U jednom od najpoznatijih klasika, “Gordost i predrasude”, Džejn Ostin na svetsku književnu scenu uvodi gospodina Darsija i gospođicu Benet, likove koji su prevazišli sam roman i postali simbol suprotnosti koje nestaju u vrtlogu emocija i pretvaraju se u srećan kraj.
Ono što su u ruskoj književnosti Evgenije Onjegin i Tatjana Larina, to su u engleskoj Ficvijlijam Darsi i Elizabet Benet, uz napomenu da su u poslednjem slučaju gordost i predrasude izgubile bitku u korist ljubavi. Roman “Gordost i predrasude” ima i svoju ekranizovanu verziju a na vama je da procenite koliko filmski Darsi i Elizabet uspevaju da prenesu na filmsko platno emocije koje postoje u knjizi.
Neki od najlepših citata svetske književnosti potiču upravo iz ovih vanvremenskih dela, koja iniciraju nova razmišljanja i zaključke svaki put kada se iznova posvetite njihovim stranicama. Srećan kraj je relativna stvar, pa svaki naredni put kada odvojite vreme za čitanje možete pronaći neki novi završetak romana, koji, skriven između njegovih redova, čeka da bude prepoznat od strane čitalaca.
Autorka: Nataša Samac
