Nagrada Biljana Jovanović za 2017. pripala Mirjani Mitrović za roman HELENA ILI O NEMIRU

Žiri za nagradu „Biljana Jovanović”, koju Srpsko književno društvo dodeljuje za prozno, dramsko ili pesničko delo, objavljeno prvi put, koji je radio u sastavu: Slađana Ilić, Vladislava Vojnović i Dragana V. Todoreskov (predsednica), na sednici održanoj 26. aprila 2018. godine u najuži izbor uvrstio je romane Papirne disko kugle Dragoslave Barzut (Red Box, Beograd), Poslednja stanica Britanija Gorana Gocića (Laguna, Beograd) i Helena ili o nemiru Mirjane Mitrović (Laguna, Beograd). Posle diskusije odlučeno je jednoglasno da se nagrada Biljana Jovanović dodeli Mirjani Mitrović za roman Helena ili o nemiru.

U svom najnovijem romanu Mirjana Mitrović je rekonstruisala antički period i život carice Helene/Jelene, majke Konstantina Velikog. Kombinujući istorijsku građu sa fikcijom, autorka je uspela da čitaocima dočara uzbudljiv i intrigantan život Svete Avguste, prve rimske carice koja je primila hrišćanstvo i pronašla Hristov krst u Jerusalimu. Situirajući radnju romana na prostor Balkana, a posebno u antičke gradove Nais (Niš) i Singidunum (Beograd), Mirjana Mitrović oživljava jedno minulo vreme na živopisan način. Međutim, njenu pažnju privlači pre svega psihološki profil glavne junakinje. Iako pisan u trećem licu, zahvaljujući veštini pripovedanja Mirjane Mitrović, roman uspava da nam prenese Helenine strahove, strepnje, ljubavi, razočarenja, te da otvori i zatvori njen životni ciklus u kojem se smenjuju uloge žene, supruge, majke, vladarke. Na taj se način Helenin lik doima kao izuzetno moderan i za čitaoce prijemčiv. Mirjana Mitrović je na izuzetan način uspela zanimljivu priču (koja se danas, nažalost, sve više vezuje za atribute komercijalnosti) oblikuje umetničkim sredstvima lišenim patetike.


– Ono što roman Mirjane Mitrović izdvaja od brojnih savremenih bavljenja istorijskim tematikom jeste univerzalnost psihološke karakterizacije jer njeni likovi su nesrećne majke, ostavljena deca, izneverene supruge, sumnjala i bezrezervni vernici, srebroljubivi crkveni oci i ulizice prestolu, karijeristi i očajnici koji se odriču svega materijalnog u potpunoj neizvesnosti da će ih nebesko i obećano nagraditi. Tako ovaj roman nije još jedan pokušaj moguće a uvek nesigurne istorijske rekonstrukcije događaja, već psihološko senčenje mesta i uloge žene koja je bila i krčmarica i carica, podjednako razdirana nemirima posmatrajući svet i sa vrha i sa dna, (a)gnostički zapitana nad hrišćanskom dogmom koja se tek uspostavljala i još više nad postupcima svoga sina koji nije izbegao večiti usud da ga vlast promeni do neprepoznatiljivosti. U svom uzaludnom traganju za utehom Helena se ne razlikuje od današnje žene u osvojenoj slobodi da misli kako oseća i oseća na način kako misli, slobodna i samostalna, što autorka postavlja i ostavlja kao ideal i smisao ljudskog postojanja. Dovodeći mnoge nametnute činjenice u sumnju i postavljajući pitanja o smislu svake dogme, ispoljila je ne samo originalnost i talenat za pregnantan dijalog u kojima junaci izražavaju piščeve stavove, već i hrabrost da izađe iz okvira svoje, uslovno, teme- pišući jednu moguću biografiju žene iz kasnoantičkog sveta koji se prelamao da postane hrišćanski, ispričala je istinu o sebi, o nama – rekla je Aleksandra Đuričić povodom romana Helena ili o nemiru.


Mirjana Mitrović rođena je 14. januara 1961. u Požarevcu. Završila je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Prvi roman Autoportret sa Milenom, objavljen 1990. u beogradskom BIGZ-u, bio je u izboru za Ninovu nagradu, a potom je doživeo više izdanja (2005. u „Narodnoj knjizi”, 2009. u „Laguni”). Roman, baziran na životnoj priči slikarke Milene Pavlović Barili, kritika je ocenila kao uspeo primer transponovanja biografije u umetničku prozu (Milisav Savić, Radivoje Mikić, Vladislava Gordić Petković, Slavica Garonja, Saša Ćirić, Aleksandra Đuričić…). Nagrađen je Zlatnom značkom Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Mirjana Mitrović. Foto: O. Radošević

Priče iz zbirke Sveto stado (1999) uvršćene su u antologije: „Oslobađanje lektire” Igora Marojevića, „Antologija pripovedaka srpskih književnica” Rajka Lukača, „Ovako je počelo” Ljubice Arsić i Dejana Mihailovića, „Kraljica Lir i njena deca” Ljubice Arsić, „Vrt nade” Slavice Garonje. Priče su prevođene na grčki, čaški i bugarski.

Roman Emilija Leta (2006) dobio je nagradu „Branko Ćopić” i bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

Romanom Mesečari iz Marguma objavljenim 2009, nastavlja literarizaciju rimskog nasleđa na tlu današnje Srbije, započetu romanom Emilija Leta.

U izdanju Lagune 2017. objavila je roman Helena ili o nemiru, koji sa romanima Emilija Leta i Mesečari iz Marguma, na liniji supruga – ljubavnica – majka, zaokružuje priču o sudbini žene na našem tlu u prelomno doba kada je Rimsko carstvo bilo na izmaku a hrišćanstvo sticalo pravo građanstva, preispitujući teme koje se neposredno tiču savremenog tranzicionog čoveka – napetost između ambicije i morala, ljubavi i ličnog dostojanstva, strategija slabih i slabosti moćnih.

Nagrada „Biljana Jovanović” će Mirjani Mitrović biti dodeljena 17. oktobar u 20 časova u Srpskom književnom društvu.

Share