Druga zbirka pesama Mleko autorke Dubravke Matović, objavljena je u septembru 2020. u izdanju Biblioteke Arilje.
Svojim recenzijama zbirku Mleko opravdali su uvaženi autori dr Milica Ćuković, pesnik i kritičar Nikola Živanović i književnik Milan Ružić. Mleko već ima pozitivne reakcije čitalaca.
Ovo izdanje svojim modernim dizajnom podseća na tetrapak mleka, a moto zbirke je „Ako na ovoj knjizi bude pisalo: „Mleko“, kupovaće se bolje.“, čime se naglašava kontekst kulture koju živimo: da su forme našeg ponašanja, reklama i pakovanje proizvoda često bitniji od kvaliteta koji se iza njih nalaze. Dizajn korica radila je nagrađivana umetnica poznata po svom dizajnu aksesoara od kože, Marija Đokić – Darmara.
Dubravka Matović (1982), urednik i voditelj književnog programa ARLEMM-a, kao savremena pesnikinja javnosti je postala poznata u svojstvu laureata Festivala poezije mladih u Vrbasu, gde je objavljena njena prva zbirka „Imam i nemam“ (2006). Potom je objavila knjigu eseja „Sentimentalna kuhinja“ (2011), a zbirka „Mleko“ je njena druga poetska knjiga, objavljena posle pauze od čak 14 godina.
U međuvremenu su pesme Dubravke Matović objavljivane u dnevnoj štampi (Novosti) i respektabilnim časopisima za književnost u zemlji (Polja, Koraci, Povelja, Lipar…) i inostranstvu (Ljudi govore) na engleskom jeziku.
Zbirka pesama Mleko – reč kritike i čitalaca
„Ona pokušava da istakne istinu i za nju garantuje svojim životnim iskustvom koje jezičkim toboganom spušta u glave čitalaca i tera ih da se zapitaju: Kako se ovoga nisam ranije setio? Sve je tako jednostavno i prozirno kad Dubravka o tome piše (…).“
„Svoje stavove o svetu govori ne mareći šta će reći drugi ljudi, čak ne mareći ni za to šta će reći čitaoci, što je dovodi na samu granicu čuvene bit generacije, iako joj za pripadnost njoj nedostaje još nekoliko stvari koje je ionako bolje nemati.“ (Milan Ružić)
„U ovim pesmama postoje jasni prioriteti koji funkcionišu kao fizički zakoni.“ (Nikola Živanović)
Pročitajte: Nova knjiga pesama Saše Radojčića u izdanju Arhipelaga
„Mleko (je), postojan (…), ali nenametljiv, tihi bunt protiv očiglednosti i predvidivosti, kao obeležjâ imanentnih svetu, ljudskoj egzistenciji, neretko i samom jeziku.“
„(…) bravuroznost i visok nivo artističke samosvesti poezija Dubravke Matović ostvaruje ponajpre u metapoetičkim pesmama. (…) Metapoetička ravan zbirke Mleko vrhuni u pesmi „Drugu za strugom“, u poredbenoj deskripciji sastavnih elemenata i načina funkcionisanja pesme i š(r)afa, u analizi pribora za pesnički i majstorski rad (…), u razmatranju njihovog odnosa prema finalnom „proizvodu“ (…), da bi i sama namena produkata lirskog/zanatskog truda prerasla u razvijenu poredbeno-metaforičnu predstavu čitalačkog i hermeneutičkog čina:
Kao i šraf i ova pesma postoji.
Možeš da je okreneš,
pročitaš.
Ne možeš da je zašrafiš,
a kad je dodirneš o tvom šafu peva.“ (Milica Ćuković)
„(…) Mogu da zamislim grad sa tramvajima, semaforima, bulevarima, isprepletanim kablovima… Ništa ne kritikuje niti objašnjava, već iznosi činjenice koje kao takve staju u odbranu tog grada koji jeste živ i koji ima lepotu koju ne mogu naružiti ni kese, ni korov, ni prljavština − jer ona nosi sunce sa sobom. Pesnikinja je čudo: moderna žena sa dušom deteta, sa dušom predaka.“ (Slavka Petrović)
