Mirjana Kovačević rođena je 1976. godine u Beogradu. Studirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, Grupa za srpsku književnost i jezik. Objavila je sledeće knjige pesama: Dobitnik koji gubi (1993), Uz put ( 2001), Kako god zaželiš (2003), Beonjača Beograda (2005), Jezikom u mleko (2008), Crna žena (2009), Salonska promaja (2012), Ovakav život ( 2015). Objavila je roman Živi ili mrtvi (2018), knjigu priča Šezdeset žutih sekundi (2021) i novelu Poslednji i prvi (2021). Roman Zamorče u izdanju Dragan Inđić (2024). Dobitnica je nagrada: „Timočka lira“ ( Radio Beograd II, 2003.godine), „Matićev šal“ ( 2004), „Šumadijske metafore“ (2005). Uži izbor za nagrade Jefimijin vez, Milan Rakić, Lenkin prsten. Zastupljena je u Antologiji srpske poezije 20. veka na poljskom jeziku koju je priredio Gžežož Latušinski, Antologiji srpske poezije na ruskom jeziku koju je priredio Andrej Bazilevski i Antologiji srpske poezije na švedskom jeziku koju je priredila Eleonora Luthander. Književni časopisi u kojima je objavljivala prozu i poeziju: Letopis matice srpske, Bagdala, Trag, Književnost, Polja, Razvitak, Bdenje, Književne novine, Savremenik, Povelja, Putevi kulture, Književni list, Akt… Radila je u uredništvu novina Student, Književna reč i Književne novine. Član je Udruženja književnika Srbije. Živi i radi u Beogradu u statusu samostalnog umetnika.
CRN EKRAN
Jednom ili nikad
Postojaće zvezda
Na koju će sleteti misao
I skinuti je s neba
Serviraće mi je u tanjir
Žvakaću dugo
Dok ne osetim ukus
Ili bar miris smisla
Završiću obrok
Kao zec u cilindru mađioničara
Samo da se ne ukočim i ne okamenim
Pre nego progutam zvezdu
I ispustim kroz svoje
Rastavljene zube
Iza usana.
KARIKATURA
Monmartr. Pijem espreso.
Nema Aznavura a čujem,
singl ploča se vrti
oko igle starog
Filips gramofona.
Nemam više nijednu ploču.
Nemam ni gramofon.
Čuvam original iglu,
koja nije stigla da bude
zamenjena.
Na lusteru nema Toma Sojera,
nema ni sijalice sa pipcima
pink boje.
A tek stare kape ThinkPink
koju je nosio i Sašinka,
nema je.
Zapravo, i nisam na Monmartu,
ali osećam da me tamo čeka,
isti zvuk i espreso,
samo su mirisi drugačiji,
preprženo ulje i uštipci,
a čeka me,
znam da me čeka,
slikar sa ugljenom
za drugačiju karikaturu
nekoliko decenija kasnije…
NEVESTA
Može li Beograd
da primi ove reči
opijene mirisima
sa zidova kuća
grad nestajanja-grad postojanja
Najlepši brat
gorda sestra Dunava
jedini prijatelj
na bolnom putu
neverovanja u čuda
Beograd u svetlosti
rođen za rođenje lepših
trenutaka
namiguje slikama
spreman na susret
sa svedocima
sopstvenih muka
u jedan bolji dan
bela nevesta jutra.
