Prošle nedelje završen je osmi po redu Međunarodni književni festival u Novom Sadu. Laureat ovogodišnjeg festivala je Mirča Kartaresku, prozni pisac, književni kritičar i publicista – do sada nagrađivan prvenstveno u Rumuniji, ali i u Italiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Sloveniji… Ovaj pedesetsedmogodišnji pisac iz Rumunije često se spominje i kao jedan od ozbiljnih kandidata za Nobelovu nagradu.
* * *
Iz intervjua za Večernje novosti:
Da li će knjiga u ovom obliku uspeti da doživi 22. vek?
Kriza je sveopšta, ali mislim da ona knjizi ne može presudno da naudi. Ubeđen sam da će uvek svuda u svetu postojati ljudi koji vole da čitaju. Verujem u taj divni predmet, knjigu, i siguran sam da ona nikada neće umreti.
Ne čini li vam se, ipak, da su književnost i kultura sve manje cenjene jer ih potrošačko društvo gura na marginu…
Ni najmanje me ne zabrinjava sudbina poezije u svetu, a naročito ne na Balkanu. Poezija se ne sagledava kroz knjige stihova, ona je prvenstveno način na koji se sagledava i spoznaje svet. Pesnika će uvek biti. Pesnik je onaj ko je celog života čedan poput deteta, ko ne dozvoli da ga poraze pohlepa, mržnja, zavist…
Šta tačno znači vaša metafora „knjiga je kao bunar“?
Znači da nam knjiga ne dolazi u ruke kada smo žedni, ali je tu negde i čeka nas. Pisac nije neko ko treba ljudima da govori kako da žive svoje živote, šta da vole, a šta ne, u šta da veruju… Pisac je samo običan čovek koji očajnički pokušava da razume sebe.
Izvor: Večernje novosti
* * *
Do sada su knjige Kartareskua prevedene na preko dvadeset jezika. Na srpski jezik nije prevedena nijedna njegova knjiga. Među retke prevode ovog pisca nalaze se stihovi objavljeni u „Antologiji rumunske savremene poezije“ Slavomira Gvozdenovića, kao i prevod njegove priče “Zašto volim žene” objavljen je u časopisu >> Koraci.
* * *
U razgovoru za novosadski Dnevnik, Kartaresku kaže da ne veruje u društveno angažovanu literaturu, a piše za ljude slične sebi.
Kakav je položaj savremenog književnog stvaralaštva u odnosu na druge moderne umetnosti?
Mislim da književnost pruža jači otpor svetu u odnosu na ostale umetnosti. Ako pogledate modernu likovnu umetnost ili muziku, videćete mnogo konfuzije, lažnih vrednosti i merkantilizacije. Naravno da ni književnost nije pošteđena ovakvih pojava, ali su pisci, a pogotovu pesnici, čistiji . Većina mojih kolega piše iz unutrašnje potrebe, a ne zbog materijalne nagrade.
Koliko su društvene okolnosti uticale na vašu literaturu, da li bi vaša književnost bila drugačija da nije nastajala u komunističkoj diktaturi?
Mnogo puta sam odgovarao na ovo pitanje, što je razumljivo, a odgovor je uvek isti. Još od rane mladosti u sebi nosim jedan književni projekat, koji ništa nije moglo da poremeti ni diktature, ni revolucije, ni kapitalizam, ni privatne drame. Držim se svojih književnih ideja i opsesija i od njih neću odustati. To ne znači da sam bio slep za drštvene nepravde i katastrofu koju je prouzrokovao komunizam. Uz sve te istorijske udese, pisao sam o sebi samom. Celokupno moje stvaralaštvo je zapravo putovanje prema samom sebi, neka vrsta anabasisa. Ja sam pesnik, iako sam u protekle dve decenije napisao više proznih knjiga…
Izvor: Dnevnik
Kartaresku čita stihove “Oh, Natali” na rumunskom.
