Milko Bojkovski je mladi pisac, autor zbirke priča Fotografije iz pakla, koju je objavila makedonska izdavačka kuća Begemot. Iz te zbirke je i priča Pisma, koju je preveo Sašo Ognenovski.
Ostani kod kuće i čitaj!
Dragi gospodine,
Nalazim pisma od Boga poslatih, na ulici. Ne znam, ali pretpostavljam da je to njegov plan, i da su potpisani u njegovo ime. Imena na koja su ova pisma adresirana su mi sasvim nepoznata. Uvek uvijena u debeli veo i smešteni u svetlucavim plavim kovertama. Nikad mi se nije dogodilo da pročitam nečije pismo, čak i kada je ljubomora postajala neizdržljiva. Plašim se da ću na taj način promeniti značajni deo njihovog života.
Čuvam ih u unutrašnjem džepu mog kaputa verujući da nikada neću sresti ove ljude i vratiti im ono što im pripada. Ali evo, godinama kako dobijam ova pisma, i još nisam sreo nijednog čoveka da popričam s njim i da mu kažem o njima. Izgleda da je ljudima dosadilo da ih slušaju, ili pak, jednostavno njima nisu potrebne Njegove reči.
Ceo stan mi je ispunjen njima, počeo sam da ih stavljam u velike džakove, a one za koje nemam mesta u stanu počeo sam da skladištim u starim kovčezima na tavanu. Nadam se da će ovo moje pismo uspeti da stigne na pravo mesto, zato što si ti jedini kome posle toliko minulih godina pišem sve ovo. Možda ćeš sam u tim gomilama pronaći svoje pismo.
Meni ne preostaje ništa drugo osim da koračam kroz ulice sanjivog grada sa nadom da ću jedan dan na jednom od pisama pročitati vlastito ime.
