Milica Sniva je pseudonim Milice Marković koja je svoj prvi roman Simptomi objavila 2021. godine u izdanju Izdavačke kuće Partizanska knjiga. Za portal Sinhro.rs govorila je o nastanku romana, stanju u našoj književnosti, kao i o sledećem romanu koji priprema.
Simptomi su Vaš prvi roman koji je izdala Partizanska knjiga. Šta Vas je inspirisalo da ga napišete i koje su okolnosti njegovog nastanka? Kada se čita ostavlja utisak da je napisan u dahu, a koliko ste ga dugo zapravo pisali?
Simptomi su nastali kao rezultat potrebe da se brojna nagomilana, a dugo potiskivana osećanja ispolje. Prirodno je došlo da izaberem pisanje kao sredstvo izražavanja. Oduvek mi je bilo lakše da napišem nego da izgovorim. Simptomi su tako nastali kao potreba da se krikne, da se prodrma, da se izbaci sve iz sebe, drsko i direktno, baš onako kako ne umem u svakodnevnom životu. Za mene Simptomi predstavljaju početak kraja jednog životnog poglavlja. Pisani su sveukupno oko deset meseci, ali su osmišljeni tako da se čitaju u dahu.
Dok leži na kauču Sanja razmišlja, i tako nastaje ceo roman Simptomi. Koliko se razlikuju Milica Sniva i Sanja, glavna junakinja romana? O čemu razmišljate dok ležite na kauču?
Sve više primećujem koliko ličim na Sanju. Nisam u to verovala dok sam pisala, mislila sam da glumim. Međutim, mene i Sanju povezuje mnogo toga. Obe smo okrenute prošlosti. Stalna preispitivanja su deo i moje svakodnevice. Često ležim na kauču i razmišljam. Pokušavam, kao i ona, da razumem kako sam se našla ovde gde jesam i kuda sam se uputila. Sklona sam analiziranju i introspekciji.
Šta nam sledeće pripremate i da li ćete ostati kod istog izdavača?
U pripremi je novi roman radnog naslova Sve je jasno. Glavna junakinja će se ovog puta zvati Jasna i prolaziće kroz neke drugačije unutrašnje borbe koje će se odnositi na majčinstvo. Još uvek prikupljam materijal za roman i ne očekujem da će uskoro biti završen. Potrebno je mnogo rada da bih prenela poruku koju želim na pravi način. Mislim da ostajem u Partizanskoj knjizi, videćemo.
Gde leže najveći problemi u našoj književnosti danas, koji su mu simptomi i kako možemo da ih lečimo?
Bez sumnje, imamo mnogo talentovanih pisaca i dobrih dela. Nažalost, društvo ih tretira kao marginalce i to deluje demotivišuće na autore da nastave sa radom. Potrebno je više ulaganja i rada sa talentima, više festivala, konkursa, kao i bolji marketing u književnosti. Kada bi se to popravilo, videlo bi se koliko zapravo talenata imamo.
U romanu se povremeno dotičete i vremena pre raspada Jugoslavije: ”…nije se rasturila samo jedna zemlja, mrlja na globusu, raspali su se čitavi mentalni sklopovi i pobedio je poraz” deo je rečenice iz romana. Da li se slažete sa svojom junakinjom i kako bi književnost mogla da utiče na popravljanje mentalnih sklopova naših naroda?
Mentalno zdravlje naroda je u krizi otkako ja znam za sebe. Generacijama koje su vaspitavane u duhu komunizma odjednom je rečeno puj pike ne važi. Primećujem da se ljudi teško prilagođavaju promenama. Čak i trideset godina kasnije postoji žal za starim vremenima. Pobedio je poraz jedne ideje za koju su mnogi verovali da je bila istinski revolucionarna i progresivna. Ne znam šta nas očekuje u budućnosti, ali teško da ćemo ponovo doživeti bilo kakvu revoluciju, a večno ćemo žaliti za onom koja je propala. Književnost nam pomaže da sagledamo realnost iz više uglova – da preispitujemo, da teramo do apsurda, da se smejemo, da maštamo. To je uvek blagotvorno za zdravlje.
Mate Đorđević: Svako stvaranje je odricanje (intervju)
Pred sam kraj knjige Sanja kaže kako već dva sata sedi i prebira po simptomima usamljenosti. Da li mislite da je usamljenost najveći problem čoveka današnjice i šta je dovelo do toga?
Otuđenost modernog čoveka je problem koji odavno više nije nova moda, ali ne izlazi iz mode. Štaviše, sve je izraženiji. Uz rapidan razvoj tehnologije, to je i potpuno očekivano. Prenosimo živote na društvene mreže, živimo virtuelne živote sa virtuelnom socijalnom grupom. U takvom svetu svako je usamljen.
Milica Sniva je pesudonim Milice Marković koja je rođena 1986. godine u Beogradu. Diplomirala socijalnu politiku i socijalni rad na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Majka je dvoje dece. Piše, živi i radi u Leskovcu. Simptomi (Partizanska knjiga, 2021) su njen prvi roman.
Razgovor vodila: Mariola Pantelić
