Milena Marković, ovogodišnja je dobitnica NIN-ove nagrade za roman-poemu “Deca”, saopštio je nedeljnik NIN.
Roman-poema „Deca“, kako je istakao žiri u obrazloženju, poetički je iskorak kakav se ni u takozvanim velikim književnostima ne dešava u svakoj sezoni.
“Na razmeđi istorijskog i intimnog, tematizujući višegeneracijske naslage tradicija i njihovih odjeka, kao i njihove reperkusije na ljudsku, upravo žensku intimu, autorka u nekoj vrsti sumiranja, ali i transcendiranja dosadašnjeg pesničkog i dramskog opusa, ispisuje potresnu prozu u stihu, kakva će postati nezaobilazan deo egzistencijalnog iskustva svakog budućeg čitaoca”, naveo je žiri u obrazloženju.
Roman u stihovima Milene Marković, ispisan na 150 strana bez tačaka i zareza, progovara o deci, detinjstvu, porodici, o tome šta znači biti majka, ćerka, sin…
Milena Marković je rekla da je dugo pisala ovo delo.
– Kada sam videla da će to što sam pisala nekoliko godina da postigne određenu veličinu, odlučila sam se da napišem poemu, odnosno roman u stihu. Ono što sam videla negde na pola, jeste da sam se bavila epohom i svetom koji je zauvek nestao, koji se ne tiče samo naše zemlje u kojoj smo svi živeli, nego i drugih zemalja i drugih vrednosti. Taj moj roman se bavi ekstazom i sudbinom, i agonijom slobode. Osmelila sam se, nakon velikih pisaca koji se bave agonijom slobode, da se, pored svega ostalog, konkretnih tema, bavim i time – agonijom slobode, cenom koja se plaća, i pokušala sam kroz priču koja je lična da pokažem kako svi plaćaju. Mislim da je zbog toga moj roman nadrastao i mene i ono što sam do sad uradila… Pošto se trudim da budem skrušena i u životu i radu, sad me zanima kako ću dalje, šta ću, jer ne dolazi u obzir da prestanem da radim. To je sad meni na pameti pošto sam baksuz“, navela je ona.
– Imam 48 godina, dobila sam najveću regionalnu nagradu, a trebalo bi da nastavim da pišem. I u tom smislu je sada (na) meni šta ću sledeće da napišem, da ne bih bi bila gora od onoga što sam već uradila. Vrlo verovatno da ću da radim nešto potpuno drugačije, znajući sebe – rekla je Marković novinarima posle proglašenja za dobitnicu.
Ona je istakla da je “značaj NIN-ove nagrade neosporan – to je prosto najznačajnija regionalna nagrada”.
– Nadam se da će tako da ostane, zato što je za ovako malu kulturu kao što je naša izrazito važan kontinuitet. Prema tome svaka nagrada je izrazito važna da se baštini – navela je Marković.
Dobitnica NIN-ove nagrade je rekla da je tema njenog romana u stihu “Deca”, između ostalog nešto što se zove “agonija slobode”, čime su se bavili i pisci Mišel Uelbek, Zahar Prilepin i Karl Uve Knausgor.
– Proširila sam tu temu na nešto što je zapravo značajna tema pisaca s kraja 20. i početka 21. veka. Ne plaćaju cenu slobode samo moji junaci, nego čitava zapadna civilizacija – navela je Marković.
Od 1954. do 2022. godine NIN-ova nagrada je samo 6 puta dedeljena ženama, a dobitnice su bile Dubravka Ugrešić za roman “Forsiranje romana rijeke” (1988), Svetlana Velmar Janković za “Bezdno” (1995), Grozdana Olujić za “Glasove u vetru” (2009), Gordana Ćirjanić za roman “Ono što oduvek želiš” (2010), Ivana Dimić za roman “Arzamas” (2017) i ovogodišnja dobitnica, Milena Marković.
Odluku o NIN-ovoj nagradi 2021. godinu žiri je doneo većinom glasova Mileni Marković za roman “Deca”, u izdanju kuće LOM.
Žiri kritike NIN-ove nagrade, koji čine Marija Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Branko Kukić i Teofil Pančić (predsednik), razmotrio je u najužem izboru i romane Ilije Đurovića “Sampas” (Treći trg/Srebrno drvo), Elvedina Nezirovića “Ono o čemu se ne može govoriti” (Laguna), Vladimira Kopicla “Španska čizma” (Laguna), Srđana V. Tešina “Mokrinske hronike” (Arhipelag) i ranijeg dobitnika Davida Albaharija “Pogovor” (Čarobna knjiga).
Za roman Milene Marković glasali su Milenković, Čakarević i Pančić. Marija Nenezić je bila za Tešinov roman “Mokrinske hronike”, a Kukić je glasao za Albaharijev “Pogovor”, prenosi portal N1info.com.
