Milana Janjičić: TRI pesme

Milana Janjičić je rođena 4. aprila 1999. godine u Vrbasu. Završila je osnovnu školu “Vuk Karadžić” i srednju školu “Svetozar Miletić” u Srbobranu (Gimnazija – opšti smer). Piše pesme.

Samo moje

Opasno je sanjati širom otvorenih očiju.
U tom carstvu koje je samo moje,
ne može se prići.
Širom su otvorene kapije,
ali bez domašaja.
Ti stavljaš ruku na lice
i nemaš hrabrosti da pređeš prag.
Ja sam oblast između dobra
i zla.
Planinska staza kojom koračaju kaluđeri.
Pokazala sam ti ih kako prolaze
ispod prozora moje kćeri
sa sjajem bisera i pokretom vetra.
Samo jedan moj zrak svetlosti
pobio je sve aveti,
ja koračam u trijumfu
sa potomstvom mojim bezbrojnim.

Milana Janjičić

Talisman

Zaštiti me od uroka i zla,
zađi u dubine u koje još niko zašao nije,
uđi u srca, čitaj im misli.
U zemlju mrtvih se spusti,
pitaj ih za tajne neotkrivene nama,
pitaj ih kome se mole i da li ih rane
tamo dole bole.
Hvataj snove koji putuju iznad naših glava,
ali ne samo kada se spava.
Snove koje sanjaju budni,
mogu biti opasni i zadivljujući.
Tamo iza mraka krije se velika tajna,
ja je ne poznajem.
Sve su to putevi kojima ne mogu proći,
ornamenti mistike nalaze se po njima.
Moja noga kročiti ne može,
ali ti imaš moju dušu
i nosi je tamo.
Ona će osetiti sve, znaće
i tkaće pesme lepše od jutarnje rose.
Ali, pazi da je na tom putu ne izgubiš.

Pogledajte i >> Zorica Bajin Đukanović: Pet pesama iz rukopisa PANONIKA

Moje reči

One ne oklevaju.
One se trude da dotaknu.
Ne laskaju i ne čekaju nagradu.
U snu su posebno tkane,
nevidljive niti.
Trnje se prepliće oko njih.
Zvezde nevešto se kriju.
Sanjivo je oko.
Protivnika ne znam.
Umorna ruka ne može da piše.
Na zgužvanom papiru stoje snovi.
Mada čemu sve to,
nikome nije jasno.

Podelite sa prijateljima:
Share