MEŠA SELIMOVIĆ za Bajca i Demića

U ovogodišnjem izboru za knjigu godine, Večernje novosti su okupile 55 književnih kritičara, čiji su glasovi odlučili da nagrada Meša Selimović pripadne dvojici autora – Vladislavu Bajcu i Mirku Demiću – saopštile su Večernje novosti.

Sa po 15 glasova književnih kritičara, teoretičara i istoričara, najboljim knjigama protekle godine proglašeni su Bajčev roman Hronika sumnje (Geopoetika), porodična i društvena priča od 1945. do naših dana, i Demićeva Ćutanja iz Gore (Agora), fantazmagorični roman koji prati sudbinu Srba kroz vekove na Petrovoj gori. Rezultati glasanja, koje se do 20. februara odvijalo na stranicama i veb stranici Večernjih novosti, saopšteni su javnosti u ponedeljak u Vukovoj zadužbini.

Nagrada Meša Selimović prvi put je dodeljena 1988. godine. Tada, su nagradu dobili Dubravka Ugrešić za “Forsiranje romana reke” i Milorad Pavić za “Predeo slikan čajem”. Nagradu 29. put za redom dodeljuju Večernje novosti, a među nagrađenima su se našli i Slobodan Selenić, Svetlana Velmar Janković, Ivan V. Lalić, Antonije Isaković, Dobrica Ćosić, Stevan Raičković, Novica Tadić, Dragan Velikić, i mnogi drugi…

Glasanje žirija se odvija javno pred čitaocima novina. Izabrani kritičari pripadaju različitim generacijama i poetikama, i dolaze iz različitih gradova i sredina. Ove godine svaki član Velikog žirija mogao je da izdvoji pet knjiga bilo kog žanra, objavljenih u 2016, s tim što isti pisac nagradu ne može da dobije dva puta. Kritičari su ovoga puta predložili ukupno 112 knjiga, a osvojivši isti broj glasova, Bajac i Demić su proglašeni ravnopravnim laureatima.

– Nagrade koje nose imena velikih pisaca već same po sebi čine čast dobitniku. Takvih je samo nekoliko. Među njima i nagrada “Meša Selimović” – obratio nam se na vest o nagradi Bajac, koji nije prisustvovao proglašenju, te je pročitano njegovo pismo upućeno iz Skoplja u kome se, između ostalog, kaže:

– Ponosan sam što mi se ovoga puta ime veže za vrsnog stilistu, setnog građanina i hrabrog tragaoca za pravdom. Osim intimnog književnog poštovanja koje imam prema Selimoviću, imao sam i tu sreću da mi je svojevremeno u istom kolu kod istoga pariskog izdavača bio objavljen roman “zajedno” sa Mešinim (usuđujem se da ga nazovem po imenu jer mi je blizak skoro kao intimni prijatelj). Tada sam se, samo u prisustvu njegove knjige, po drugi put u životu osetio kao nagrađena polovina “dvojca bez kormilara”. I evo trećeg književnog “rečnog brzaka” u kojem sa kolegom Demićem delim sudbinu možda najdemokratskije nagrade koju imamo (u režiji “Večernjih novosti”). Kada vas za nagradu odaberu glasovi pedeset i pet književnih kritičara čiji je, nadam se, kormilar Meša Selimović, onda zasigurno možete tvrditi da ste napisali dobru knjigu, uprkos sopstvenoj sumnji. 

Mirko Demić rekao je da za većinu pisaca vest o nagradi dolazi kao kratkotrajno obasjanje usred svakodnevnih sumnji i iskušenja koje svaki stvaralački napor podrazumeva – naročito ako se radi o nagradi koja nosi ime Meše Selimovića, pisca koji je od nesigurnosti i sumnje izatkao najvrednije stranice naše literature.

– Posle njega, lako je biti iskren pa priznati da su sumnja i nesigurnost i moji pratioci, pogotovo tokom poslednjih desetak godina, otkako ispisujem svoje petoknjižje (koje “Ćutanje iz Gore” hronološki otvara), u čijem je središtu sudbina Srba iz Hrvatske, gde sam rođen, ne znajući da li će moj pristup biti interesantan i podsticajan za čitaoce i kritičare – otkrio je Demić, te dodao: – Priznajem i to da sam neretko pomišljao da uzalud traćim svoje dane na nešto što nikog ne dotiče. Zato sam počastvovan svakim glasom koji su mojoj knjizi podarili kritičari, a ime Meše Selimovića će biti dodatno ohrabrenje i podstrek da u pisanju, uprkos svemu i svima, ipak ima smisla – ne samo za pisce, već i za sve one koji se druže sa njihovim knjigama.

 

Share