Biti pesnik danas? Ima li to smisla? Može li se? Danas, kada izgleda da je „zlatno tele” – jedini cilj života, a trčanje za njim – jedini način života.
“Moj je utisak da je pesma nastala iz prvobitne neizrecivosti, iz neartikulisanih krikova čovekove težnje za komunikacijom. Prva reč na svetu je i prva pesnička reč, bila je otkriće, prepuno značenja, kao što je to i današnja pesnička reč. Pesma je bliža čovekovoj mladosti, a priča čovekovoj zrelosti. A znamo da se mladost i zrelost u čoveku stalno mešaju, bez obzira na uzrast, i da nije važno šta je pre, a šta posle, nego da u datom trenutku doprinosi punoći čovekovog bića”.
– Miroslav Maksimović –
U intervjuu za >> Politiku Miroslav Maksimović govori o sudbini poezije, začecima moderne poezije, važnosti zbirki “87 pesama” M. Pavlovića, “Kora” V. Pope i “Poštovana deco” D. Radovića, kao i o ulozi poezije u savremenom svetu i njenom vrednovanju…
Povod za razgovor bila je knjiga eseja “Skriveni posao” koju je Maksimović objavio u ediciji “Povelja” Narodne biblioteke Stefan Prvovenčani iz Kraljeva. U četrdesetak kratkih, lucidnih eseja, autor je izneo svoje mišljenje o pesnicima i poeziji, danas i ovde.
Izvor: Politika.rs, 27.03.2015.
