M. V. Ljosa: Kultura kao oruđe protiv rezignacije, apatije i konformizma

INTERVJU: Mario Vargas Ljosa, Večernje novosti, 23. jun 2013.

Peruanski pisac i nobelovac Mario Vargas Ljosa u razgovoru za Večernje novosti govori o junacima našeg doba, krizi kulture i civilizacije, Nobelovoj nagradi za književnost, svetskoj i hispanoameričkoj književnosti kao i svojim spisateljskim navikama:

Pišem svakodnevno. Najviše i najbolje radim pre podne. Radnim danima pišem romane i pozorišna dela, a vikende posvećujem člancima koje redovno objavljujem u raznim novinama. Prvu verziju uvek pišem rukom i mastilom, volim miris papira, da dodajem reči po marginama, volim kada se pored mene gomilaju stranice. Čak i novinske članke pišem ručno. Posle to isto prekucam na kompjuter. Sam sebi pravim posao, ali ne umem drugačije.

O svom romanu “Diskretni heroj” koji će se u srpskom izdanju pojaviti na Sajmu knjiga, M. V. Ljosa kaže:

To je savremeni roman, smešten u sadašnji Peru i povezan je sa društvenim, političkim i ekonomskim promenama koje je moja zemlja proživljavala od pada diktature Alberta Fudžimorija. Poslednjih 13 godina Peru živi doba ekonomskog razvoja i političke stabilnosti, ojačala je srednja klasa. U taj društveni kontekst smeštena je radnja. U romanu se pojavljuju neki poznati junaci, poput narednika Litume, neki likovi iz mog drugog romana “Zelena kuća”, ali i junaci novijih dela, poput don Rigoberta i donje Lukresije, Fonćita, junaka mnogih mojih priča. U isto vreme, tu su novi likovi, počevši od naslovnog, “diskretnog heroja”. Ovaj preduzetnik skromnog porekla mora da se izbori sa mafijašama koji reketiraju trgovce preteći im otmicama i ubistvima. Sama priča, međutim, nije politička, već govori o jednom heroju, različitim društvenim grupama, porodici, sujeverju…

… Sve priče su rezultat mog ličnog iskustva, ali u najširem obliku te reči. Ono što pročitam, vidim ili čujem, ljudi koje upoznajem, oni koji me okružuju, sve je to polazna tačka od koje dalje kreće mašta. I moj poslednji roman nastao je na osnovu kratke vesti iz dnevnih novina, o malom privatniku koji je odbio da mafijašima plati reket.

Razgovarajući o temi ljubavi koja je dominantna u romanu “Avanture nevaljale devojčice” Ljosa ističe da je morao da proživi sve što je preživeo ne bi li mogao da napiše ljubavni roman. Upravo zbog perspektive iz koje piše o ljubavi i erotici, u ovom romanu reč je i o nostalgiji i detinjstvu koje je davno prošlo kako za junaka, tako i za samog pisca. S druge strane, erotika, kao fizička ljubav, prisutna u mnogim romanima ovog pisca pruža u paru sa emocijama, osećaj celovitosti.

“Ljubav je jedino osećanje koje te diže u nebesa, ali i čini nesrećnim i frustriranim. To je uistinu srceparajuće iskustvo”.

Značajan deo intervjua posvećen je studiji “Civilizacija spektakla” i ulozi koju kultura i umetnost zauzimaju u društvu.

Većinu intelektualaca danas ne interesuju društveni problemi i politika. Umetnici je preziru, štaviše, veruju da umetnost i književnost ne smeju da se “uprljaju politikom”, koju povezuju sa neuspehom, korupcijom i nasiljem. Traži se nezavisnost, a ne angažovanost. Ja nisam takav! Pripadam generaciji u kojoj je bilo nezamislivo da pisac ne učestvuje, na bilo koji način, u društvenim debatama. Smatram da umetnici i intelektualci imaju određenu odgovornost da nešto urade, makar da razjasne neke društvene i političke teme. Naročito sada kada vlada tolika kriza i kada se ceo svet pita šta će biti sutra. Intelektualci ne smeju da ćute, moraju da reaguju na ovoliku zabrinutost ljudi.

Mi danas doslovno živimo u društvu spektakla. Na narod ne utiču “misleći ljudi”, već fudbaleri, sportske zvezde, komičari, pevači… Oni su dokaz površnosti koja karakteriše današnju kulturu. Ovo je kultura medija – važna je slika, a ne ideje i razum. To nosi velike opasnosti za društvo. Ljudima ne treba zabraniti zabavu, naprotiv! Ali, ako se kultura svede samo na zabavu i provod, biće degradirana i ponižena i nestaće jedan od važnih izvora kritičke svesti prema onome što nas okružuje. To je ozbiljan problem savremenog društva.

Važno je da reagujemo odmah i izbegnemo budućnost koju će činiti mašine, veliki ekrani i građani pretvoreni u zombije, koji rade po automatizmu. Nažalost, čini mi se da je ovakva budućnost vrlo izvesna. Zato moramo da je sprečimo, da se mobilišemo, da kulturu vratimo na ono što je tradicionalno i bila – izvor kritike i oruđe protiv rezignacije, apatije i konformizma.

Ceo intervju sa Ljosom možete pročitati ovde >>

Autor: Ana Popadić
Izvor: Večernje novosti

Podelite sa prijateljima: