Nakon knjige “Život počinje u petak” Joane Prvulesku, koju je Izdavačka kuća Heliks uspešno predstavila na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu, tokom decembra će u celosti biti predstavljen projekat „Identiteti: istrajnost potrage za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti“.
Ovaj projekat čini devet odabranih dela koja su izrazito autentična u svojim narativnim domenima i žanrovima i predstavljaju duboke i vredne književne uvide, bez obzira na epohu kojoj pripadaju i, kao takva komuniciraju na različite načine. Ipak, sva dela predstavljaju književnu analizu suprotnosti: između bogatih i siromašnih, eksploatatora i eksploatisanih, moćnih i potlačenih, sputanih i onih koji sputavaju, između budućih i prošlih vremena. Knjige su napisane na engleskom, francuskom, rumunskom, poljskom i italijanskom, a na srpski su prevedene i objavljene u izdanju Heliksa.
Roman “Ljubav sama”, francuske autorke i profesorke na Sorboni, Lorans Plazne, objavila je IK Heliks u prevodu Jelene Stakić. Roman na nekoliko ravni korespondira s tradicijom francuskih ljubavnih romana. Plazne stvara vrhunsku svetsku književnost oličenu u klasičnom stilu i univerzalnoj tematici. Ljubav kao katalizator unutrašnjih previranja i preispitivanja sopstvenog identiteta osnovna je preokupacija glavne junakinje, plemkinje Luiz-Katrin D’Albreht, koja prkosi stereotipima nametnutim od strane društva i bira slobodu i ljubav umesto stega i konvencija.
Radnja romana je smeštena na kraj 17. veka, pripovedana u trećem licu s dubokim i istančanim uplivima u misli i emocije glavne junakinje. Snažna, realistična biografija jedne plemkinje čini da se roman Ljubav sama svrsta u red s delima klasičnih svetskih autora poput Rusoa, Lakloa, Balzaka, Diras ili Prusta.
Srž ovog dela su intertekstualne veze s romanesknom tradicijom. Još jednom je neko u istoriji književnosti progovorio o večitoj i univerzalnoj temi ljubavi. Autorka odaje priznanje svojim francuskim prethodnicima poput Flobera ili Kundere tako što roman lišava fabule. Fenomen defabularizacije modernog romana bio je izuzetno popularan nakon perioda realizma. Stoga “Ljubav sama” predstavlja veliku sliku proticanja života, gde se vreme tretira kao unutrašnje, subjektivno trajanje. Time je pozdravljen i veliki Marsel Prust i njegovo životno delo “U traganju za izgubljenim vremenom”.
Lorans Plazne je na vrhunski način prikazala psihološku autentičnost likova upravo tako što u romanu nema napetosti zbivanja već napetosti emocija. Sama forma romana je sredstvo kojim se ta napetost nagoveštava. Motiv monotonije i dosadne egzistencije konfrontiran je s junakinjinim unutrašnjim borbama, patnjama i ekstazama kroz koje prolazi. Dijaloški odeljci znatno su kraći u odnosu na narativne. Replike su sažete, kratke, a glavna tehnika pripovedanja je takozvani „doživljeni govor“, koji takođe dugujemo francuskim pripovedačima 18. veka, a podržava ideju o bestrasnom i objektivnom pripovedaču. Autorka koristi slobodan indirektni stil, karakteristično francuski, sa čestom upotrebom imperfekta, jer na taj način uspešno simultano prikazuje svest junaka i svet koji se kroz tu svest izražava. Ta je tehnika pisanja najpogodnija za lirske izlive afektivnosti i prikaz samoanalize junaka, ali ne može se poistovetiti sa tehnikom toka svesti, karakterističnom za anglosaksonske autore.
U romanu “Ljubav sama” nema „drugih“, nema sveta koji bi osudio vanbračnu ljubav. I sam lik profesora Agustina De Ramona je svojevrsna „ličnost u pozadini“ na kojoj se, snagom kontrasta, ističe sva tragičnost sentimentalnosti glavne junakinje. Odnos sa ostalim junacima priče je odnos između imaginarnog i realnog, idealnog i stvarnog, iluzije i razočaranja. Međutim, ono što gospođicu D’Albreht čini posebnom u nizu književnih likova, jeste činjenica da ona nije sposobna da taj sukob prepozna. Ona je usamljena u svojim fantazijama i poseduje kapacitet tragičnog junaka. Tragičnost njene sudbine svedena je na apsurd. Ona je oličenje „novog oblika tragičnog“. Ona je inkarnacija čovekove nesposobnosti da bude srećan. Ovo delo ujedno postavlja pitanje da li je u savremenoj literaturi tragično uopšte moguće, navedeno je u saopštenju Izdavačke kuće Heliks.
Lorans Plazne je doktor književnosti, a uža specijalnost joj je francuska književnost 17. veka. Za roman “Ljubav sama” dobila je prestižnu Evropsku nagradu za književnost 2012. godine.
Projekat „Identiteti: istrajnost potrage za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti“ IK Heliks podržan je od strane EACEA programa „Kreativna Evropa“ i njegovog potprograma „Kultura“.
