Srpski PEN centar aktivno je učestvovao u radu Kongresa Međunarodnog PEN koji je nedavno održan u Manili, glavnom gradu Filipina. Srpski PEN centar su na Kongresu PEN predstavljali Vida Ognjenović i Gojko Božović. Na Kongresu PEN učestvovalo je preko 150 pisaca iz 67 PEN centara iz 65 zemalja koji su razgovarali o radu ove globalne federacije pisaca, prevodilaca i urednika, o statusu književnosti i kulture u uslovima globalizacije, populizma i opadanja demokratije, kao i o sve izraženijim pritiscima na slobodu govora i izražavanja u različitim delovima sveta.
Kongres Međunarodnog PEN bio je izbornog karaktera. Novi mandat na mestu generalne sekretarke Međunarodnog PEN dobila je estonska književnica Katlin Kaldma, dok su izabrana i četiri nova potpredsednika PEN, od kojih su dvoje raniji dobitnici Nobelove nagrade za književnost: Orhan Pamuk, Svetlana Aleksejevič, Luisa Valensuela, Elena Ponjatovska i Franki Sionil Hose, klasik filipinske književnosti.
Na ovom kongresu u Međunarodni PEN primljen je PEN centar Malezije.
Generalna skupština PEN je usvojila niz rezolucija koje govore o važnim pitanjima savremenog trenutka, od jezičke politike i potiskivanja pojedinih tzv. malih jezika do slobode izražavanja, od pitanja koja su otvorile migrantske krize u različitim delovima sveta do izazova s kojima je suočena demokratije u čitavom nizu zemalja. Generalna skupština PEN izdala je posebnu rezoluciju o slučaju Džulijana Asanža, čije hapšenje smatra napadom na slobodu izražavanja.
Polazeći od Povelje Međunarodnog PEN i od sve izraženijih i unapređenijih oblika pritisaka na slobodu izražavanja u različitim zemljama, što podrazumeva i cenzuru i autocenzuru, Kongres u Manili je doneo i Manifest o demokratiji mašte. „PEN veruje da mašta omogućava piscima i čitaocima da prevaziđu svoje mesto u svetu uključujući u svoj svet ideje drugih. To mesto koje valja prevazići za neke pisce je zatvor u kome mašta znači unutrašnju slobodu i, često, sam opstanak”, kaže se, između ostalog, u ovom Manifestu Međunarodnog PEN koji će uskoro biti preveden na većinu svetskih jezika.
Kongres PEN u Manili obeležili su dobro osmišljeni paneli u čijem su se središtu našla pitanja slobode izražavanja, uloga finansijske krize na slobodu medija i na slobodu govora, uloga digitalnih medija i algoritama na slobodu izražavanja, govor mržnje, „mali jezici“ izloženi pritiscima i potiskivanju, kao i pitanja koja se odnose na prevođenje književnosti.
Pisci iz različitih delova sveta svedočili su o svom iskustvu da dostignute slobode i demokratska prava sistematično opadaju, dok se, na drugoj strani, umanjuju mogućnosti da se u domaćoj, pa često i u međunarodnoj javnosti skrene pažnja na tako izražene probleme. Pitanje demokratije povuklo se na lokalnim i na globalnoj sceni pred pitanjima bezbednosti, geopolitičkih interesa ili ekonomskih razloga, što su postali moćni izgovori za ograničavanje slobode izražavanja.
Preko 170 pisaca i novinara nalazi se u zatvorima u Turskoj, desetine pisaca i novinara nalaze se u iračkim i meksičkim zatvorima, dok se pitanje cenzure i autocenzure u sve zaoštrenijem obliku javlja i u nekim evropskim zemljama. Od toga nisu pošteđeni ni klasični ni novi mediji, ali nije ni sama književnost, niti razumevanje književnosti i njene uloge u savremenom društvu.
„Sloboda je u krizi“, tako je glasio naslov jednog od najposećenijih panela. To bi, u najkraćem, mogao da bude i sažetak velikog broja svedočanstava pisaca iz različitih delova sveta o tome kako su različite i odavno osvojene i potvrđene slobode u našem vremenu dovedene u opasnost, našle se pod pritiskom i izložene sumnjičenju i potiskivanju populističkih i autoritarnih vlasti.
