Iako je dečja književnost često na margini ozbiljnih književno-teorijskih sagledavanja, možemo reći da je uloga koju ona ima, kako u životu pojedinca, tako i u društvu, nemerljiva. Jer kako očekivati od odraslih naviku čitanja ako u periodu detinjstva zanemarujemo značaj i moć knjige, ali i umetnosti uopšte.
Prethodna, 2014. godina na planu dečje književnosti donela je nekoliko novina među kojima se izdvajaju dve. Prošle godine je objavljena prva digitalna interaktivna slikovnica na ćirilici, u izdanju Pčelice. “Ježić Miki je često ljut” autorke Nikolete Novak, koja uči decu moralnim vrednostima i priča im o životu ježeva. Čitajući je, najmlađi mogu saznati kako je Miki od razmaženog ježića postao dobar prijatelj. Događaj koji se izdvojio na planu promocije dečje književnosti mogao bi biti dečji festival Krokodokodil na kome su se najmlađi upoznali sa tajnama horor žanra.
Posmatrajući ponudu izdavačkih kuća dominantne su knjige stranih pisaca, a dečju pažnju, kao i uvek, prvenstveno privlače misterije, pustolovine i fantastični svetovi.
Od domaćih autora, novo ime u svetu dečje književnosti, Ivana Nešić, ostavila je lep utisak kako na čitalačku publiku, tako i na članove žirija dveju nagrada. Za roman “Zelenbabini darovi” (2013) dobila je nagradu Neven, dok je njen nastavak “Tajna nemuštog jezika” nagrađen priznanjem Zmajevih dečjih igara.
“Vidovite priče” Ljubivoja Ršumovića dobile su svoj nastavak u knjizi “Vid iz Talambasa” (Laguna, 2014), koja pokušava da odgovori na pitanje da li je potrebna hrabrost da se nešto voli više nego što se već voli.
Uroš Petrović, jedan od najpopularnijih pisaca za decu sa ovih prostora, objavio je novi roman u zagonetkama “Martina velika zagonetna avantura” (Laguna, 2014). Po njegovom romanu “Peti leptir” snimljen je prvi srpski 3D film u režiji Milorada Milinkovića.
Novo izdanje bajke “Krcko Oraščić” pridružilo se prethodno objavljenim bajkama “Snežna kraljica”, “Konjić Grbonjić” i “Zlatni ključić” u ediciji Zaboravljene priče IK Evro-Giunti. Prelepe ilustracije koje prate priču a čiji je autor Ana Grigorjev, pomoći će najmlađima da spoznaju svet bajki.
Najmlađi kritičari su septembra 2014. odlučili koje knjige će biti nagrađene Dositejevim perom, pa su mlađi osnovci odabrali “Klizave priče” Igora Kolarova, “Vidovite priče” Lj. Ršumovića i “U carstvu sveznalstva” Jelene Anđelković, dok su stariji osnovci kao najbolje izabrali „Mamin dnevnik“ Lidije Nikolić, „Pisma Andriji“ Nade Kljajić i „Pazi kako silaziš niz stepenice“ Zorana Božovića.
Početkom ove godine, proglašeni su i dobitnici 36. po redu nagrade Politikinog Zabavnika za najbolje književno delo namenjeno mladima. To su “Stilske igre” Simeona Marinkovića i “Cipela na kraju sveta” Dejana Aleksića. U užem izboru bile su i knjige: „Čarobnjak Dandruf i izgubljena knjiga” Slavoljuba Stankovića, „Madam Tiso Dunav Tiso” Pop D. Đurđeva, „Martina velika zagonetna avantura” Uroša Petrovića, „Usamljena princeza, vilinske bajke” Raše Popova, „Zbrkana bajka” Irene Tiodorović, „Zgodne nezgode gmizavih” Blagoja Rogača i „Zrikni svet kroz rozle đozle” Gorana Novakova, saopštio je žiri kojim je predsedavala Ivana Vujić.
Svakako ne treba zaboraviti na one najmlađe, koji još ne znaju da čitaju i koji se sa knjigom upoznaju samo uz pomoć roditelja, ili preko posebno opremljenih izdanja za bebe. Knjige namenjene bebama i njihovom intelektualnom, emotivnom i društvenom razvoju moguće je pronaći kod raznih izdavača (Pčelica, Evro-Giunti, Laguna) a ovakva izdanja predstavljaju prvi korak u upoznavanju najmlađih sa čarobnim svetom mašte.
Bilo da ste roditelj, ili neko ko provodi vreme sa detetom, pomozite najmlađima da odaberu ono što će im značiti kako bi postali što bolji ljudi. Prošetajte se do biblioteke ili knjižare i odaberite neki od naslova, a onda zajedno pročitajte knjigu i razgovarajte o njoj. Biće lepo i vama i njima!
Sinhro.rs
