Književnost Etiopije: predstavljamo vam jednog od najnačajnijih predstavnika savremene etiopske književnosti i pozorišne umetnosti.
Tsegaje Gebremedin (ፀጋዬ ገብረመድኅን) (1936-2006) bio je etiopski pesnik, dramaturg i prevodilac. Rođen je u planinskom selu Boda u središnjoj Etiopiji u siromašnoj stočarskoj porodici. Još u ranom detinjstvu napisao je dva pozorišna komada od kojih jedan izveden pred carem Hailem Selasijem. Kao perspektivan učenik dobija stipendiju britanske gimnazije u Adis Abebi, a uporedo s njom završava i trgovinsku školu. Nakon srednje škole odlazi u Čikago gde završava pravni fakultet 1959. godine, a godinu dana kasnije i odlazi u Evropu da bi izučavao dramaturgiju u Londonu i Parizu. Po povratku u rodnu zemlju osniva Etiopsko narodno pozorište na čijem čelu ostaje do 1971. godine.
Napisao je više od 30 pozorišnih komada (Teodros, Petrosov čas, Prorok drveta oda, Jesen itd.) veliki broj pesama i eseja, a bavio se i prevođenjem. Na amharski je prevodio Šekspira (Otelo, Hamlet, Kralj Lir), Molijera (Tartif, Na silu lekar) i Brehta (Majka Hrabrost i njena deca).
Gebremedin je bio veoma posvećen negovanju i očuvanju etiopske tradicije i kulture. Mnoga njegove dela posvećena su značajnim ličnostima iz etiopske istorije koji su dali veliki doprinos borbi za nezavisnost zemlje. Borio se i zalagao za povratak etiopskog kulturno-istorijskog nasleđa koje se nalazi u Evropi, pre svega u Velikoj Britaniji. Poslednje godine života Tsegaje Gebremedin je proveo na lečenju u Sjedinjenim Američkim državama. Preminuo je u Njujorku 2006. godine usled bubrežne insuficijencije. Sahranjen je u Sabornoj crkvi Svete Trojice u Adis Abebi gde počiva i poslednji etiopski car Hajle Selasije.
U nastavku pročitajte Gebremedinovu pesmu Nil u prevodu Nikole Petkovića.
Ja sam prva praroditeljka sveplodnosti
Ja sam Izvor, ja sam Nil, ja sam čovek Afrike, ja sam početak
O Arabijo, kako si tako lako zaboravila
Da ti dah i dalje visi na nitima mojih izvora
O Egipte, ti raskalašna kćeri rođena iz moje prve ljubavi,
Ja sam tvoja Kraljica beskonačnih slatkih voda
Što je usnula na rukama Narmer Ka Menesa1
Kada smo u jedno spojili naše Gornje i Donje Zemlje da te stvorimo.
O Sudanu, koji si rođen iz nedara mog bića.
Kako tako lako možeš da prebrojavaš
U bednim milijardama beznačajnih kubnih jardi2
Večne kapi što ti ih moj životvorni Nil daruje
S početkom davno pre no što je zemlja ispala iz nebeskog oka,
O Nile, što kuljaš iz mog životnog daha
U grla milijardi Zemljinih bezbrojnih žednih,
O Svete, kako si tako lako mogao da zaboraviš
Da ja, tvoj prvi istočnik, ja, večno tvoja Etiopija,
Ja, tvoj prvi život, i dalje živim za tebe?
Uzdižem se kao sunce iz najdublje žile zemljinog šara.
Ja sam osvajač spaljenih pošasti.
Ja sam Etiopija što „pruža ruke vapijući ka Bogu“
Ja sam majka najvišeg putnika na najdužem putovanju na Zemlji.
Ime mi je Afrika, ja sam majka Nila.
O Nile, moja raskošna kćeri u divljini pustinje,
Što nosiš Božiju skladnost svoj braći i sestrama
I stišavaš im zvukove truba u njihovoj beskrajnoj nagoti.
O Nile, ti si muzika koja uspostavlja ritam postojanja
U nespretnu trku ovih bliskoistočnih zaslepljenosti.
Ti si vodopojitelj koji uzgaja mir.
Od mojih etiopskih svetih sunčevih planina,
Što se na istok klanjaju Adenu i preko Sinaja,
Preko Gibraltara do visina gore Morijske.3
O Nile, moja odabrana žrtvo za sveopšti mir.
Na čijim darovima nasleđa Meroe4 i Egipta
Još opstaju za dobrobit našeg samotnog sveta.
Ti si ponosna kćer, o Nile, što je naučila
drevni svet kako da korača čestito i ispravno.
Ti si moja darežljiva kćer što je spasila i podojila
Malog izgubljenog Josifa koga braća prodadoše za hranu.
Ti što si negovala, hranila i odgajala
Dete proroka po imenu Mojsije u svojoj kolevci,
Ti, koja si pružila svoju ruku pomoći i zaštitila
Odojče Hrista od koljačkih mačeva Irodovih.
O Nile, moja beskonačno darežljiva kćeri,
Pred čijim stopama su planine poput Aleksandra pognule
svoje nepognute glave da se napiju tvog živodarnog mleka.
O Nile, pred čijim stopama su divovi poput Cezara klečali,
I osvajači poput Napoleona priklanjali
svoje nepokorne glave da se posluže tvojom besmrtnom izdašnošću.
O Nile, ti si veličanstvena loza moje afričke slave,
Koja obasipa mojim blagoslovima sve gladne sveta.
Ti si rečitost koja pronosi glas Etiopije širom gluvog sveta.
Ti si darovita plesačica ljupkih ritmova
koja se usklađuje sa svojim sestrama Atbarom i Šebeli,
sa svojom braćom Avašom i Džubom,5
da oplodite sprženi pesak Arabije.
O Nile, bez tvog dara Sredozemlje biće kamen mrtvih voda,
a Sahara će biti košara kostura.
Ti si crna zemlja Afrike što stvara život.
Ti si mleko što krepi bezbrojne žedne.
Ti si glasnik mog jevanđelja, o Nile,
Koji prinosi moju obimnu žetvu ustima gladnih.
Ti si ugodni hadžija moje milosti.
Ti si prvi izvor, ti si najdrevnija Etiopija.
Ti si umiritelj požudnih pohlepa,
Ti si prva praroditeljka sveplodnosti.
Uzdižeš se kao sunce iz najdublje žile zemljinog šara
Ti si osvajač spaljenih pošasti.
Ti si izvor, ti si Afrika, ti si Etiopija, ti si Nil.
(1997)
Pročitajte i Poezija Venus Kuri-Gata u izdanju IK Arete: ONI U TAMI
1 faraon, osnivač prve egipatske dinastije
2 tradicionalna britanska jedinica zapremine, oko 750 litara
3 biblijska planina na kojoj je Avram trebao da žrtvuje svog sina
4 drevna civilizacija i istoimeni grad-država, smatra se prvom praetiopskom državom
5 značajne reke oblasti Istočne Afrike
