Književni festival Artarea održan je treći put u Skoplju od 24. do 26. januara u organizaciji makedonske Izdavačke kuće Begemot.
Izdavačka kuća Begemot po treći put već organizuje festival književnosti Artarea koji se održava u bivšem bioskopu Kultura sada jednom od najfrekventnijih kulturnih centara u Skoplju, koji je i jedan od partnera ovog festivala.
Ovim vrlo intenzivnim festivalom, punim događaja, izdavačka kuća Begemot ujedinjuje i druge izdavačke kuće u Skoplju: Ili-Ili, Templum, Goten, Slovo, PNV Publikacije, Gavroš, Čudna šuma, Antolog čija se dela promovišu i i nude čitaocima iz cele Makedonije. Kažemo da je intenzivan upravo zbog toga što se promocije dešavaju u jednom vrlo gustom vremenskom opsegu, ali su u isti mah i vrlo uticajni na čitalačku publiku koja već treći put dolazi iz svih krajeva zemlje.
Književni festival Artarea nije samo književnost. I u prošla dva izdanja, a i ove godine, ovaj festival u svoje sadržaje uključuje i džez muziku, slikarske izložbe, a i pozorište za najmanju čitalačku publiku.
Dva su događaja na ovom festivalu privukla veliku pažnju: promocija romana Propast velikog bugarskog pisca Vladimira Zareva u izdanju Ili-Ili i zajedničke promocije četiri knjige kratkih priča mladih makedonskih pisaca Đoka Zdraveskog, Živka Grozdanoskog (Žila Menara) i Đorđa Krstevskog kao i zbirka kratkih priča velikog makedonskog pesnika i pripovedača Vladimira Martinovskog.
Prvi dan festival je odbeležila upravo promocija jednog od najčitanijih i najinteresantnijih romana čuvenog bugarskog pisca Vladimira Zareva Propast koji je u Bugarskoj doživeo 14 izdanja, a bio je i veliki bestseler u SAD i u Nemačkoj. Roman govori o tranzitivnom ambisu Bugarske gde ljudski životi imaju najmanju cenu, gde duhovna vrednost skoro i da ne postoji, a tranzicija polako smanjuje ljudsko biće i svodi ga na životinjski nivo. O ovom romanu je snažan promotivni esej izgovorila poznata makedonska spisateljica Olivera Ćorveziroska, a prigodno su govorili i urednik izdavačke kuće Ili-Ili Nenad Stevović i prevodilac Branislav Mirčevski koji je napravio odličan prevod ovog znamenitog dela savremene bugarske književnosti.
„Jedne noći, vraćajući se kući, slučajno sam video svog profesora geografije, uglednog intelektualca kako nešto traži po jednom velikom kontejneru. Sve mi je bilo jasno i obojica smo se ponašali da nismo videli jedan drugoga. Te sam večeri seo za kompjuter i počeo da pišem Propast“, rekao je Vladimir Zarev na promociji. Govoreći o inspiraciji njegovog najčitanijeg dela on je istakao tranziciju kao najveći otrov savremenog poigravanja sa demokratijom ovih zemalja.
Pročitajte i: Noć Hari Poter knjiga: 6. okupljanje ljubitelja Hogvorts magije
Jedna od najinteresantnijih promocija na ovom festivalu bila je takozvana Pravda za kratku prozu gde su bile promovisane četiri knjige: „Zoostorije“ poznatog makedonskog pesnika i pripovedača Vladimira Martinovskog, „50 priča“ mladog prozaiste Živka Grozdanoskog potpisanog na ovoj knjizi pod pesudonimom Žil Menar, „Odlomke stvarnosti“, prva prozna knjiga mladog pesnika Đoka Zdraveskog i knjiga „Druga strana“ Đorđa Krstevskog. Moderator promocije pisac Ivan Šopov je istu koncipirao kao opušteni razgovor sa piscima ovih četiri knjiga, deo edicije Naše malo izdavačke kuće Begemot, knjige pune kratkih i mudrih priča. Ova promocija je bila posve interesantna zato što su se sve piščeve izjave na vrlo kreativan način spojile sa kratkim pričama pročitane sa njihove strane.
Kratka forma u Makedoniji je ovim knjigama dobila veliko bogatstvo ideja i lucidnosti, tako da je ovaj po malo zaboravljeni rod sa ovom promocijom na festivalu bio uveliko aktueliziran. Zato je i naziv ove promocije bio pomalo revolucionaran.
Pored ovih dveju vrlo interesantnih promocija na festivalu Artarea bio je promovisan i roman Biljane Crvenkovske Devet priča za gospođu Sit, a promovisale su ga makedonske spisateljice Kalina Maleska i Frosina Parmakovska.
Jedan od najinteresantnijih segmenta održan zadnjeg dana je onaj koji je bio posvećen deci i književnosti za decu. Naime, 26. januara, na programu festivala bila je kreativna radionica za decu naslovljena kao Dobro došli u Strahogradu sa spisateljicama Biljanom Crvenkovskom i Nitom Mučom, a na samom kraju festivala najmlađi čitaoci mogli su da uživaju u pozorištu senki koje je odigralo dve predstave: Zarobljena ljubav i Marko putuje oko sveta.
Izdavačka kuća Begemot kao glavni organizator ovog vrlo uticajnog književnog festivala je u svom konceptu pored promocije ukomponovala i dva filma: Kružno putovanje sa Žarkom Ivanovim i režiji Žarka Ivanova, a po scenariju reditelja i pisca Aleksandra Prokopieva i video esej pozorišnog reditelja Nauma Panovskog Slavko sa naše ulice. Time je ovaj festival već postao mutimedijalni i izvanredno inspirativan i za pisce i za čitaoce. Svakako,njegova atmosfera je bila nadopunjena džez koncertom Šamba Tri prvog dana i sa pesničko-muzičkim performansom VIS Okrigli sto gde su svoje pesme čitali pesnici Nenad Joldeski, Biljana Stankovska, Živko Grozdanoski i Ana Golješka Dikova.
Mali sajam knjiga koji je usputno bio postavljen pored trodnevne izložbe fotografija Zvonka Plavevskog i ilustracije Vladimira Lukaša ponudio je najnoviju makedonsku savremenu književnost čitaocima koji su imali retku mogućnost da knjige koje kupe po smanjenim cenama dobiju sa posvetom samih autora.
Književni festival Artarea je više nego neophodan makedonskoj čitlačkoj publici. Zajedno sa ostalim zadržajima, ovaj kompleksni književni festival spaja pisce sa svojom publikom na jedan vrlo čudan način kontekstualizujući artizam i drugih medija. Posetioci festivala su sva tri dana uživali u književnim susretima, u džez muzici, u filmskoj interpretaciji književnih inspiracija, u izložbama, a najviše u razmenjivanju utisaka kojih je bilo u velikom broju.
Autor: Sašo Ognenovski
