Letnji raspust je vreme kada možemo da radimo baš ono što hoćemo, a odlažemo tokom školske godine. Tada možemo da se posvetimo i avanturama književnih likova koji nisu našli svoje mesto u školskoj lektiri, a nama su posebno zanimljivi i intrigantni. Jer šta očekivati iza naslova Moj brat je superheroj ako ne avanturu, zabavu, smeh i beg od dosadne realnosti? Ili na primer kakvu priču krije roman Moja nastavnica je vanzemaljac? Moramo priznati da je ono što doživljavamo u školi često na granici nemoguće misije, a samo je korak do toga da se nađemo na putu prepunom nezamislivih avantura glavnog junaka Luka, dečaka koji nas vodi kroz čaroban svet stripa i video-igara.
Roditelji igraju važnu ulogu u razvijanju čitalačke kulture svojih najmlađih, a najvažnije što mogu da urade, kako bi podstakli svoju decu da uzmu knjigu u ruke, jeste da nađu adekvatno štivo koje će zainteresovati, podstaći na razmišljanje i podučiti. Pri tome, ne možemo bežati od aktuelnih tema, i staviti im u ruke narativ koji je bio aktuelan pre pola veka. Upravo romani o dečaku koji spasava svet Dejvida Solomonsa, svojom aktuelnošću, laki su za čitanje i zanimljivi zbog uzbudljivog pripovedanja protkanog humorom. Da, deci su potrebne velike priče, veliki heroji koji spasavaju svet. Potreban je beg od realnosti, ali i sagledavanje realnosti kroz neki drugi ugao.
IK Propolis Books je nedavno objavila prve dve knjige serijala Dejvida Solomonsa: Moj brat je superheroj i Moja nastavnica je vanzemaljac, obe u prevodu Nikole Petakovića. Knjige su namenjene deci uzrasta od 9 do 12 godina, mada će biti zanimljive i mlađima kao i odraslima, pogotovo onim odraslima koji su stasavali na stripovima, a danas su zaluđenici za video-igre.
Sve je počelo jednog dana kada je naš glavni junak, Luk, morao da ode da piški, a njegov brat je ostao u kućici na drvetu i postao superheroj. Ali to ne bi bilo strašno za Luka da nije on taj koji obožava stripove i superheroje, i poznaje sve u vezi sa geek kulturom. Njegov san je bio da postane ono što je igrom slučaja postao njegov brat, čiji je jedini cilj bio da bude dobar đak. Započinjući priču in medias res, Solomons nam nagoveštava da nas njegovo pripovedanje neće opterećivati komplikovanim i bespotrebnim zapletima ili kontemplacijama. Kod njega je sve jednostavno, nepravda prema glavnom junaku je učinjena i on mora da se pomiri sa tim, prolazeći kroz razna iskušenja. A najveće od svih iskušenja i u prvoj i u drugoj knjizi, jeste spasavanje sveta od njegove propasti.
Moj brat je superheroj
Spominjući galeriju Marverovih superheroja, prva knjiga o avanturama dečaka Luka, u određenom smislu jeste omaž strip kulturi. To je upoznavanje sa stripom, njegovom istorijom i ulogom koju je imao u savremenom svetu. Čitajući knjigu Moj brat je superheroj, otkrivamo da nam fantastični elementi stripova govore i o realnosti, kao i o načinu da od te iste realnosti pobegnemo. Superherojski narativ opisuje nam fantaziju o moći, ali i priču o stvarima koje su relevantne za svet oko nas: kao na primer pobuna protiv zla koje vodi u totalitarni svet. Toposi strip i SF kulture, poslužili su autoru za kreiranje radnje i karakterizaciju likova.
Teme sa kojima se susrećemo su pravda, istina, ljubav, mržnja, dominacija i bogatstvo. Ova priča jeste sa jedne strane beg od realnosti, ali je i oružje za bunt, kao i suočavanje sa propuštenim prilikama. Prateći glavne junake, Luka, njegovog brata superheroja Zaka, kao i Laru i Serža, Solomons nam govori o identitetu različitih grupa, njihovoj vidljivosti u društvu i potrebi da zajedno mogu da se domognu istog cilja.
Superheroj ove knjige ima svakodnevne probleme, on ide u školu, zaljubljuje se i krhke je snage. To ga približava čitaocima i čini lako razumljivim. Ipak, čini se da će se mali čitaoci lakše identifikovati sa običnim dečakom, Lukom, koji svojim izborima i delovanjem predstavlja pravog heroja. Jer Luk, koji nema supermoći, uradiće mnogo više za spas planete od Zaka, superheroja sa različitim supermoćima koje mu omogućavaju da leti, diše pod vodom, telepatski bude u vezi sa drugima, ili poseduje radarske sposobnosti. Cela knjiga zapravo postavlja pitanje zašto su nam potrebni superheroji, šta oni donose društvu, koje su im prednosti, koje su im mane. Autor se kroz glavnog junaka preispituje otkud nekome supermoć, i kako je koristi. On postavlja i i pitanje šta ako supermoć dođe u pogrešne ruke?
Nasuprot dobrim i hrabrim junacima, Solomons je opisao i negativca, superzlikovca, željnog slave i moći, odraslog čoveka koji još uvek živi u svetu stripova i vodi striparnicu u kojoj su glavni korisnici Luk i njegov drugar Serž. Kristofer Talbot je na vrhuncu svoje moći, on vrlo dobro zna da iskoristi priču o novom heroju i unovči je, što nas navodi na trag kritike liberalnog sveta u kome je prodaja glavna pokretačka mantra svakog poslovnog poteza. Taj grozni negativac će sve učiniti kako bi na sebe preuzeo sve Zakove supermoći, bez obzira što je taj superheroj to postao sa jednim ciljem: da spase, ne jedan, nego dva univerzuma od katastrofe koja se bližila u obliku asteroida.
Odnos između dece i odraslih nije dat samo kroz prizmu upoznavanja vlasnika striparnice i njegovih korisnika, nego i kroz nepoverenje između roditelja i dece. Otac, iako veliki poštovalac stripova i Zvezdanih staza, nije poverovao u Lukovu priču o pravim superherojima i udaru asteroida. Zajedno sa Lukovom i Zakovom majkom, on prihvata kao jedine prave supermoći kreativnost, humor i strast. I likovi policajaca, predstavljeni stereotipno u svojoj prigluposti, takođe ne prihvataju mogućnost da bi svet mogla da spasi grupa klinaca od 11 godina. S druge strane, vršnjaci vrlo lako prihvataju promene i priskaču u pomoć jedni drugima. Kulturološke razlike koje postoje između Luka i njegovog najboljeg druga Serža, koji je poreklom Francuz, premošćene su njihovom posvećenošću stripovima i širenjem znanja o superherojima.
Borba između dobra i zla predstavljena u romanu, ima (očekivani) srećan kraj. Asteroid Nemezis je zaobišao zemlju zahvaljujući Zakovim supermoćima, ali i odlučnosti i rešenosti njegovog brata da organizuje sve i ostane u senci Zvezdanog Momčeta. Šireći značenje same priče o preobražaju, kakva priča o superherojima u osnovi jeste, mogli bismo govoriti o odrastanju i pronalaženju svrhe sopstvenog postojanja u svetu odraslih. Čak nam i autor na početku knjige sugeriše o promenama kroz koje će Zak da prođe, navodeći nas na trag da pubertet jeste jedan period u kome mladi ljudi, pored fizičke transformacije, otkrivaju i svoje supermoći.
Moja nastavnica je vanzemaljac
Druga knjiga serijala pod nazivom Moja nastavnica je vanzemaljac, i dalje se nadovezuje na stripovnu ikonografiju, ali u centar pažnje stavlja video-igru, čiji je glavni junak upravo Zak ili Zvezdano Momče. Solomons nas ponovo vodi na put izbavljenja, ali sada nije udar asteroida pretnja za opstanak Zemlje, nego invazija vanzemaljaca. I to, sa ciljem emitovanja rijaliti programa!
Priča se nadovezuje na prvu knjigu, likovi su isti, a događaji iz prve knjige, spominju se i u ovoj, tako da se stiče utisak o kontinuitetu. Drugari iz prethodne knjige, u ovoj osnivaju svoje udruženje i nazivaju ga SUPA – Superherojska ujedinjena patrola. Zaku se pridružuje Lara sa svojim supermoćima nemuštog jezika kojim može da komunicira sa životinjama, dok je Seržu zabranjeno druženje sa Lukom zbog lošeg uticaja. Tako se Luk, pored suočavanja sa ponovnom apokalipsom, suočava i sa potencijalnim gubitkom prijatelja.
Nakon izbegnute apokalipse u prvoj knjizi, Zvezdano Momče je postalo svetski heroj broj jedan i o njemu je napravljena video-igra koja se sastoji iz nekoliko delova. Zak je i dalje momak, običan skroman, posvećen učenju, dok Luk razvija i svoju zaokupljenost iksboksom i video-igrama u kojima je glavni lik upravo njegov brat. Uprkos zabrani koju roditelji nameću Luku kao kaznu za nedolično ponašanje u školi, on nalazi način da odigra i tu odlučujuću partiju koja će pokrenuti vanzemaljsku civilizaciju da krene u invaziju na Zemlju, i to ne zarad vode ili hrane ili nečeg od egzistencijalne važnosti, nego kako bi prenosili invaziju uživo u svom rijaliti programu.
Solomons zapravo priča o savremenim gutačima vremena. On podseća čitaoce da igranje video-igara može da bude opasno ali još opasnije od toga može biti potreba za spektaklom i rijaliti programima koji sem negativnih emocija ništa drugo ne donose publici. A vanzemaljska civilizacija je toliko naviknuta na takvu vrstu programa da traži sve ekstremnije situacije koje na kraju podrazumevaju i invaziju na druge planete.
I u tom trenutku sam shvatio pravo zlo vanzemaljaca. Sedenje ispred ekrana svaki dan možda zvuči privlačno. Moglo bi čak neko vreme da bude i zabavno, ali istina je bila da nisam želeo da provedem ceo život gledajući nečije avanture.
Pojavni oblik kakav imaju vanzemaljci preuzet je od nastavnice fizičkog koje se Luk plaši. Svemirski brod na kojem se našao, liči na školu i prepun je nastavnica isto obučenih. I sve one služe vrhovnu nastavnicu koja drži konce u svojim rukama i planira invaziju na Zemlju.
Kristofer Talbot, glavni superzločinac iz prve knjige, u romanu Moja nastavnica je vanzemaljac, postaje Lukov saveznik u planiranju odbrane Zemlje, ali samo do momenta kada ne dobije bolju ponudu od vanzemaljaca. Tada iz njega ponovo isplivava zlo, koje će se na kraju ipak ugušiti u emotivnoj sceni introspekcije, kada Talbot krene na put iskupljenja žrtvujući sebe za spas planete.
U ovom romanu značajnu ulogu pored Luka imaju i ženski likovi. Sa sestrama Larom i Klarom susreli smo se i u prvoj knjizi, ali sada ih autor ocrtava preciznije i pokazuje ih u svetlu samosvesnih oslobođenih devojaka. Mlađa sestra Lara je na kraju prvog dela dobila supermoć komunikacije sa životinjama i ona postaje Mračno Perce, heroina koja sa Zvezdanim Momčetom spasava nemoćne i u nevolji. Klara je vanzemaljcima poslužila kao model za pravljenja bota koji će onesposobiti Zaka u moćima. Ona ostaje na svemirskom brodu čekajući pomoć. Međutim kako pomoć nikako da stigne, Klara postaje žena ratnica, sama se oslobađa shvatajući sopstvenu odgovornost i moć.
Na kraju Luk je (opet) spasao svet, iako ne bi u tome uspeo da nije bilo Zaka. Ili obrnuto: Zak je spasao svet, ali ne bi u tome uspeo da nije bulo Luka. Granice između virtuelnog sveta i realnosti su ponovo uspostavljene.
Glavni junak se, prolazeći kroz avanture, naučio odgovornosti, naučio da čuva tajnu, otkrio šta znači imati poverenja u nekoga kao što je on imao poverenja u Kristofera, jer svaki čovek u sebi ima pored dobrog i esenciju zla, shvatio je da je zajedništvo jedini ključ ka uspehu. Povrh svega, i pored snažne ljubomore koju je osećao prema bratu i njegovom superbiću, saznao je da Zemlju spasava obična osoba.
Pročitajte i >> Valentajnovi: Rođena pod srećnom zvezdom – recenzija
Solomons se u svoje dve knjige dotakao tema koje su svakako zanimljive mladima, poput spasavanja sveta, kulture stripa i video-igara, natprirodnih moći, borbe dobra i zla, ali je pričajući o svetu mašte progovorio i o propuštenim prilikama, odnosu među braćom i odraslima i decom, o prijateljstvu, ljubavi, osećaju krivice, ili teretu čuvanja tajne, osećaju odgovornosti i potrazi za identitetom.
Dejvid Solomons je scenarista i pisac. Rođen je u Glazgovu, a živi u Dorsetu sa suprugom i dvoje dece. Glavni junaci romana Moj brat je superheroj i Moja nastavnica je vanzemaljac, nose imena njegovog sina i ćerke – Luk i Lara. Njegov prvi roman za decu, Moj brat je superheroj, osvojio je 2016. godine Voterston nagradu i British Book Industry nagradu za dečju knjigu godine.
Autorka: Branislava Ilić
